Fiskalni savet navodi u dokumentu da socijalna budžetska izdvajanja treba povećati sa tri na oko 3,3 procenta BDP-a, kako bi se proširio obuhvat i povećali iznosi naknada socijalnih programa ciljanih na ugrožene slojeve stanovništva.
Fiskalni savet navodi da su “skorašnja unapređenja državne administracije i uvođenje sistema socijalnih karata omogućila verodostojnu proveru imovine i dohodaka potencijalnih primaoca”.
Ocenjuje se da to čini programe targetirane socijalne pomoći kredibilnijim i efikasnijim.
“Otuda je opravdano da se u budžetu za narednu godinu izdvoje dodatna sredstva od 14 milijardi dinara za program dečjeg dodatka, što će omogućiti primetno povećanje broja primaoca i iznosa naknada – čime bi se siromaštvo dece osetno smanjilo, sa nivoa koji je trenutno znatno viši od proseka na nivo koji bi bio niži od stope siromaštva opšte populacije”, navodi Fiskalni savet.
Navodi se da bi relaksiranje imovinskih uslova za sticanje novčane socijalne pomoći, povećanje dozvoljenog zemljišnog poseda sa hektara na 10 hektara, omogućilo bolju pokrivenost najugroženijih domaćinstava.
Apostrofiraju da bi to popravilo položaj pre svega staračkih domaćinstava u ruralnim sredinama.
“Kao dodatnu podršku poljoprivrednim domaćinstvima, koja su i inače natprosečno materijalno ugrožena, trebalo bi razmotriti ukidanje obaveze za plaćanje PIO doprinosa”, smatra Fiskalni savet.
“Potrebna prihodno neutralna reforma poreza na dohodak građana”
Stav Fiskalnog saveta je da je neophodna prihodno neutralna reforma poreza na dohodak građana kako bi se smanjila nejednakost na tržištu rada i podržao inkluzivniji privredni rast.
“Dve decenije star Zakon o porezu na dohodak građana više nije u stanju da adekvatno izlazi u susret potrebama društva i potrebna je reforma koja bi povećala progresivnost poreskog sistema i bolje zaštitila ugrožene građane sa niskim zaradama i izdržavanim članovima porodice”, stav je Fiskalnog saveta.
Oni predlažu udvostručavanje iznosa neoporezivog cenzusa na 40.000 dinara, te uvođenje neoporezivog cenzusa za svakog izdržavanog člana od 20.000 dinara, kao i paralelno ograničeno povećanje poreske stope sa 10 na 15 procenata.
Ističu da je povećanje neophodno kako ne bi došlo do urušavanja konkuretnosti domaće privrede i domaće radne snage.
Reforme obrazovanja i vladavine prava
Fiskalni savet poručuje da se ne smeju zaboraviti reforme sektora obrazovanja i vladavine prava koje ključno određuju stopu nejednakosti i koherentnost društva u dugom roku.
“Domet socijalne i poreske politike na smanjenje nejednakosti tržišnog dohotka je ograničen, tako da je nemoguće imati koherentno društvo sa prihvatljivo niskom stopom nejednakosti – ukoliko je prevelika inicijalna nejednakost tržišnog dohotka koji se stvara u domaćoj privredi”, ocena je Fiskalnog saveta.
Oni poručuju da su od ključne važnosti za Srbiju reforme obrazovnog sektora kako bi budući radnici imali kvalitetna i konkurentna znanja.
Naglašavaju značaj reformi koje omogućavaju vladavinu prava i ravnopravne tržišne uslove za sve privredne aktere.
“U nedostatku ovih reformi, nejednakost tržišnog dohotka će u Srbiji ostati neprimereno visoka, što će potkopati napore za smanjenje nejednakosti i dostizanje inkluzivnijeg i koherentnijeg društva”, naveo je Fiskalni savet.