- Ognjen Kovacevic
Pojam Zeitenwende (prekretnica) trenutno je u trendu. Skovao ga je nemački kancelar Olaf Šolc kako bi opisao nove sigurnosno-političke izazove pred kojima se našla Nemačka nakon ruskog napada na Ukrajinu, no danas se koristi i u drugim kontekstima. Posebno u ekonomskoj politici. A Folksvagen je izvanredan primer trenutnih izazova, piše Dojče Vele.
Foto: shutterstock
Nemačka automobilska industrija nalazi se u problemima: budućnost vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem na velikim tržištima (SAD, Kina, Evropa) je neizvesna, ali i prodaja električnih automobila zaostaje za očekivanjima.
Blic preporučuje
Foto: Logo
Ipak, elektromobilnost postaje sve važnija: Tojota je još uvek najveći proizvođač automobila naše planete i ona je već odavno krenula putem hibridnih vozila. No prošle, 2023, godine električni ,,Model Y Tesle” je s prvog mesta svrgnuo Tojota Korolu kao najprodavaniji model u svetu.
Automobilski stručnjak Frank Švop kaže da važnu ulogu tu igraju “veliki potresi koje donose električna mobilnost i novi kineski konkurenti”. Folksvagen je saopštio da – ove promene i potresi – i žestoka borba popustima i posebnim ponudama, trenutno dovode do velikog pada dobiti: u trećem tromesečju 2024. dobit je bila gotovo 64 posto manja u poređenju s istim razdobljem prošle godine.
Foto: Twinsterphoto / shutterstock
Preko leđa radnika
Kao odgovor, koncern planira da uštedi uglavnom putem smanjenja troškova rada u proizvodnji. Umanjenje plata za deset odsto već bi donelo 800 miliona planiranih ušteda od ukupno četiri milijarde evra. Osim toga, kako navodi radnički savet, Folksvagen planira da zatvori tri fabrike i suspenduje desetine hiljada radnih mesta.
U Belgiji, Audi, koji je dio koncerna Folksvagena, već povlači konkretne poteze i planira da obustavi proizvodnju električnih automobila u Briselu krajem februara, gde je zaposleno oko 3 000 ljudi. To je u utorak (29.10.) rekao predstavnik belgijskog sindikata CNE agenciji AFP.
Koliko je situacija ozbiljna, potvrdila je istoga dana predsednica Nemačkog udruženja automobilske industrije (VDA) Hildegard Miler. Prema njenim rečima, prelaz na električnu mobilnost će u sledećih deset godina nemačku automobilsku industriju koštati dodatnih 140.000 radnih mesta. Od 2019. godine već je ukinuto oko 46.000 radnih mesta. „Transformacija naše industrije je ogroman zadatak”, rekla je za Rojters i dodala: „Ključno je da politički okvir podržava i prati ovu promenu.”
Foto: K-FK / shutterstock
Folksvagen i politika
Poziv na ,,politiku” uvek postaje glasan kad preduzeća traže povoljnije uslove za poslovanje. U slučaju Folksvagena, taj poziv ima posebnu težinu jer u koncernu politika sudeluje u upravljanju.
Osnovan 1938. kao državno preduzeće, Folksvagen ni nakon poraza Nemačke u Drugom svetskom ratu i ponovnog pokretanja proizvodnje nije postao potpuno samostalna kompanija nego je delimično u državnom vlasništvu. Tako je i predsednik vlade nemačke savezne pokrajine Donja Saksonija, u kojoj se nalazi grad Volfzburg u kom se nalazi sedište Folksvagena, član nadzornog odbora ovog svetskog giganta.
Foto: shutterstock
Tako se premijer Donje Saksonije Stefan Veil (Socijaldemokratska stranka) nalazi u dvostrukoj ulozi kada zahteva „pronalaženje alternativnih rešenja” i naglašava da politika mora dati svoj doprinos. Primera radi, traži uvođenje novih podsticaja za kupovinu električnih automobila te ublažavanje EU graničnih vrednosti za ispusne gasove automobila s motorima na unutrašnje sagorevanje.
Preduga pasivnost
Na nivou Nemačke, dosad nije učinjeno ništa kako bi se promenili ekonomski okviri, smatra direktorka berlinske kancelarije američkog tink tenka ,,German Marshall Fund-a” Suda Dejvid-Vilp. U razgovoru za DW, ekonomske poteškoće Nemačke pripisala je tome što se razne vlade nisu usudile da preduzmu bolne, ali nužne reforme.
Foto: Tanjug/AP
„Godine pod vođstvom gospođe Merkel”, precizirala je Dejvid-Vilp, „bile su prilično udobne za Nemačku, a zemlja je bila dovoljno bogata da prođe kroz pandemiju COVID-19. No, potrebne su reforme, ali s obzirom na uspeh populista, etablirane stranke žele da se Nemci ekonomski osećaju sigurno kako ne bi pribegavali strankama koje šire strah.” I zato odgađaju promene.
Za Folksvagen situaciju dodatno otežava činjenica da berlinska politika ne vodi dosledan kurs kada je reč o e-mobilnosti. Dok SPD-ovac Veil traži subvencije za električna vozila, berlinska „semafor-koalicija” ih je uglavnom već ukinula argumentom kako takva vozila trenutno ionako najpre kupuju imućnija domaćinstva kao drugi ili čak treći auto u porodici. Vladine stranke SPD, Zeleni i FDP ne vode zajedničku politiku. Tako Frank Švop, osim „pogrešnih odluka Folksvagenovog menadžmenta”, za Folksvagenove probleme krivi i neodlučan i nejasan politički kurs nemačke vlade.
Vreme je za promene
Pritom je kriza u Folksvagenu samo deo puno šire krize. Bivši predsednik IFO instituta Hans-Verner Sin smatra da je „Folksvagen samo prva žrtva.” Žrtva e-mobilnosti, zabrane motora s unutrašnjim sagorevanjem u EU i visokih energetskih troškova u Nemačkoj. Protiv toga se mora delovati, jer „de-industrijalizacija nije tema budućnosti, već tema sadašnjosti”, smatra Sin.
Foto: shutterstock
A Franciska Palmas, ekonomistkinja u londonskoj firmi ,,Capital Economics”, za DW kaže da je „Folksvagen je simptomatičan za širu krizu nemačke industrije”. To se vidi i iz činjenice da je industrijska proizvodnja u julu bila gotovo deset posto ispod nivoa početka 2023. godine. Trenutno je u šestogodišnjem trendu pada.
– Folksvagen je simbol uspeha nemačke privrede u poslednjih 90 godina, rekao je Karsten Brzeski za Dojče Vele. No, sada Folksvagen simbolizuje krizu: „Problemi Folksvagena trebalo bi biti konačan poziv za buđenje nemačkim političarima da kroz investicije i reforme zemlju ponovno učine privlačno.
(Izvor: Dojče Vele)