Са еколошки прихватљивијим профилом и брзом реакцијом на мрежи, гасне електране могу значајно допринети енергетској безбедности Србије и смањењу зависности од угља, истиче председник Савета “Агенције за енергетику Србије” Дејан Поповић.
У периоду енергетске транзиције, све више европских земаља активира гасне електране због нестабилности у производњи из обновљивих извора попут ветра, каже председник Савета “Агенције за енергетику Србије” Дејан Поповић.
“Гасне електране су веома важне, пре свега за енергетску безбедност државе и целог система, зато што је то еколошки најприхватљивије фосилно гориво”, истиче Поповић.
Председник Савета Агенције за енергетику Србије додаје да се веома лако могу синхронизовати на мрежу и ставити у погон за мање од 30 минута.
Поповић каже да су уз то и исплативе за изградњу у односу на друге стабилне изворе енергије, што их чини погодним за тренутно допуњавање и балансирање енергетских потреба.
Гас у Европи већ игра значајну улогу у транзицији са угља на чистије изворе енергије.
“Европа је још пре седам-осам година прогласила угаљ бившим енергентом, а гас као прелазни енергент у енергетској транзицији, јер иако гас емитује угљен-диоксид, далеко мање од угља – више од дупло мање за исту количину произведене електричне енергије”, каже Поповић
Поповић је објаснио извештаје АЦЕР-а који показују да иако гас не може потпуно да замени угаљ, његово учешће у европској производњи струје је порасло на 17 одсто у 2023. години, док је угаљ пао на 12 одсто.
У Србији се такође разматра проширење капацитета гасних електрана.
Председник Савета “Агенције за енергетику Србије” каже да постојеће панонске гасне електране у Новом Саду већ раде у когенеративном систему, који им омогућава производњу топлотне и електричне енергије, чиме значајно повећавају степен рентабилности.
Поповић истиче да би додатни капацитет од једног гигавата из гаса омогућио Србији да буде нето извозник електричне енергије, што би је позиционирало испред околних земаља у региону.
Ипак, како каже, Србија не производи довољно гаса да у потпуности задовољи домаће потребе.
“Србија никада није имала толико гаса да може у потпуности задовољити своје потребе”, каже стручњак, додајући да је земља некада задовољавала 30 одсто потреба из домаћих лежишта, али да је тај удео сада пао на 7,5 одсто због исцрпљивања резерви и повећане потрошње.
Објашњава да Србија обезбеђује стабилан увоз гаса кроз уговоре са Русијом и Азербејџаном, при чему има једну од најповољнијих цена у Европи, око 30 евра по мегават-сату, што је знатно ниже од цене на европским берзама, која достиже и до 43 евра.
Поповић каже да исплативост производње струје из гаса зависи од тржишних цена гаса и електричне енергије.
Подаци су, каже, да је за првих девет месеци 2024. године, производња је била исплатива у 34 одсто укупног времена, док је 2020. године, када су цене биле ниже, исплативост била преко 70 одсто укупног времена.