Напад Хамаса је био несвакидашњи догађај који изазива пуно сумњи, a рат је одложио рад Комисије која треба да испита командну одговорност за пропусте тог дана, рекао је у емисији Таковска 10 дипломата и бивши амбасадор Србије у Грчкој, Турској и Јерменији Душан Спасојевић.
“Тешко је поверовати да Израел и његови савезници, пре свега САД нису знали за напад овако великих размера. Питање је и ко је помогао Хамасу, јер он сам без логистичке подршке организоване државе није то могао. Хамас је сигурно рачунао са одмаздом, они јесу увукли Израел у рат ” рекао је Спасојевић.
Предавач на Вебстер универзитету у Ташкенту Мирко Даутовић каже да Хамас није скривао напад.
“Они су увежбавали напад тик поред ограде уз појас Газе. Припаднице вода, махом жене које су убијене у нападу 7. октобра, и које су боравиле на кулама уз ограду, као и становници околних кибуца редовно су обавештавали војску да се нешто спрема. Невероватно је да израелске војске ту уопште није ни било”, наводи Даутовић.
Разлог за то је вероватно лежи у томе што је Израел већину својих снага окренуо ка Хезболаху који је у прошлости 4 пута задао стратешки пораз Израелу.
“Израел је пре свега био фокусиран на северни фронт. Свакодневно се добијају вести о томе да се нешто дешава, махом се испостави да је реч о лажној узбуни, што је уљуљкало оне који су требали да анализирају податке које добијају”, сматра истраживач-сарадник Института за европске студије у Београду Србољуб Пеовић.
Теоријама завере нема места, сматра уредник портала Око на РТС Момир Турудић, који подсећа да се влада Бенјамина Нетанјахуа дуго бавила унутрашњим проблемима, и да су обавештајне службе очигледно занемариле спољне непријатеље.
“Постоји легенда о спремности израелске восјке, и способности израелских обавештајних служби, али се показало да непобедивих нема. Не постоји нико ко је непогрешив, а они су се уљуљкали у том уверењу”, нагласио је Турудић.
Саговорници Таковске 10 се слажу да напад Хамаса није захтевао ни близу логистику и стратегију какав је био напад 11. септембра на САД.
“Овде су коришћени џипови, камиони, дронови. Овде је реч о сиротињском тероризму, односно о једном покољу који је извео Хамас”, рекао је Турудић.
Шта је хтео Хамас
Када је реч о намерама Хамаса Душан Спасојевић сматра да су они хтели пре свега да увуки Израел у асиметрични сукоб.
“У коме нема победника, да свако убијено дете регрутује друго у Хамас, да створи омразу према Израелу у свету, и у томе се у доброј мери успело”, тврди Спасојевић.
Да не треба заборавити и контекст у коме је дошло до приближавања Саудијске Арабије и Израела, подсетио је Мирко Даутовић.
“Палестинска ствар је деловала изгубљено у контексту могућег помирења арапског света са Израелом. Ту је и даље ширење јеврејских насељеника на Западној обали што је индиректно угрожавало и џамију Ал Аксу која је за муслимане свето место”, рекао је Даутовић.
Хамас је био револтиран и што Хезболах и Иран не чине довољно за њихово питање, као још један фактор додаје изстражовач Србољуб Пеовић.
“Становништво Газе је револтирао мањком акција Хезболаха и Ирана. Дуго времена није било никакве децидне акције, осим мањих баража на север Израела”, подсећа Пеовић.
Одговор Израела
Жесток одговор Израела на масакр 7. октобра се очекивао али да је он несразмеран говори податак да 80 одсто погинулих чине палестински цивили а 20 одсто борци Хамаса, наводи Момир Турудић.
“Од Газе готово да није остало ништа, а поред 40.000 мртвих имате и 60.000 несталих. Борбе се и даље воде, људи се евакуишу с места на место и чини се да томе нема краја”, рекао је Турудић.
Када је реч о будућности Израела Турудић сматра да му све ово што се дешава неће донети безбедност, све и ако би Хамас нестао.
Мирко Даутовић верује да је израелски премијер Нетанјаху препознао тај тренутак да спаси себе.
“Тресле су га корупционашке афере, највеће у историји Израела, затим спорна реформа правосуђа која је извеле стотине хиљада незадовољних грађана на улице…Он је спреман да се коцка са високим улозима чак и када је реч о самој земљи”, истакао је Даутовић.
Улога Ирана, САД и Русије
Дипломата Душан Спасојевић подсећа да живимо у свету који није уређен, у коме влада анархија где је моћ и снага једина вредност.
“Увлачење САД у рат није могуће, посебно у очекивању председничких избора. Копнени рат између Ирана и Израела није ралан јер је удаљеност велика и дели их неколико земаља. За Израел је много опаснији пинг-понг ракетама. Иако је већина иранских ракета оборена пало је 30-так ракета на сам Израел и ти управо на војне базе. Израел жели да изађе из сукоба са Хамасом, јер тај рат не може да се добије јер ту не помаже ни софистицирано оружје, ни вештачка интелигенција”, каже Спасојевић.
Истраживач Института за европске студије у Београду Србољуб Пеовић каже да у нападу Ирана на Израел нису коришћене најнапредније ракете и нису гађане цивилне мете.
“Иран се протеклих деценија показао као врло рационалан, и не жели да ризикује општи рат. Израел и Иран нису нужно увек били непријатељи, иако то не изгледа тако, и ови сукоби нису нужно религијски сукоби колико су геополитички и стратешки”, каже Пеовић.
Палестинска држава на дугом штапу
Са њим се слаже уредник портала Момир Турудић који каже да су Иран и Израел нације које веома добро познају једни другу.
“Знају да су историјски обе дубоко укорењене, и из тих сличности страхују једни од других. Када говоримо о формирању Палестинске државе то јесте једино рационално решење, али оно у овом тренутку није реално”, рекао је Турудић.
Мирко Даутовић такође каже да није могуће формирање Палестинске државеви, јер у овом тренутку ситауација не може да се исконтролише на Блиском истоку.
Слика ће се донекле променити после избора у САД, али не много, сматрају саговорници Таковске 10.
“Више ће се знати када је реч о конфронтацији Русије и Украјине него када је реч о Блиском истоку. Израелци врло добро знају како пролазе они који су веровали Америци, због тога нећемо имати решење за Блиски исток у скоријој будућности. Камала Харис је рекла да је за решење две државе, Трамп се није много изјашњавао, али је још у свом мандату амбасаду САД преселио у Јерусалим”, рекао је Душан Спасојевић.
Када је реч о улози Русије на Блиском Истоку, она је присутна пре свега у Сирији, а ту су и везе са Хезболахом и Ираном.
“Русија не жели да изгуби своје савезнике на Блиском истоку, истовремено је и нека врста тампон зоне између Дамаска и Израела”, каже Спасојевић.
Да ће се рат на Блиском истоку продужити сагласни су сви саговорници Таковске 10 јер је како кажу он давно превазишао Газу.
“Ако рат буде потрајао, он ће се и проширити на Сирију и Либан”, сматра Мирко Даутовић, док уредник портала Око Момир Турудић закључује да ће се можда о Гази мање говорити јер је питање и шта ће од ње остати, али да ћемо, нажалост и за годину дана причати о сукобима на Блиском истоку.