Prvog dana boravka u Vašingtonu, ministar Mali će imati sastanke i sa predstavnicima kreditnih agencija Standard and Purs i Fič rejtings, nakon što je Srbija 4. oktobra po prvi put dobila investicioni rejting.
Mali će se sastati i sa zamenikom generalnog direktora MMF Bo Lijem, potpredsednicom Svetske banke za Evropu i Centralnu Azije Antonelom Basani i direktorom Evropskog odeljenja u MMF Alfredom Kamerom.
Mali će tokom boravka u Vašingtonu prisustvovati i sastanku Konstituence MMF i SB, a u petak će se obratiti na investitorskom sastanku, gde će predstaviti potencijale Srbije za ulaganja.
Skup u Vašingtonu okuplja guvernere centralnih banaka, ministre finansija i razvoja, članove parlamenata, rukovodioce privatnog sektora, predstavnike organizacija civilnog društva i akademike kako bi razgovarali o pitanjima od globalnog značaja.
Godišnji sastanak MMF i Svetske banke počeo je u ponedeljak, 21.oktobra i trajaće do subote, 26. oktobra.
Agencija za ocenu kreditnog rejtinga “S&P Global Ratings” je 4. oktobra povećala kreditni rejting Srbije na investicioni, na nivou BBB- sa stabilnim izgledima za njegovo dalje poboljšanje.
Inače, Srbiji su tokom 2024. godine poboljšani izgledi za povećanje kreditnog rejtinga od sve tri renomirane rejting agencije, a sada je i zvanično ušla u grupu zemalja sa investivcionim kreditnim rejtingom.
Tim MMF je ovog meseca postigao dogovor sa Srbijom o četvrtoj reviziji stend-baj aranžmana i o zahtevu za Instrumentom za koordinaciju politika (PCI) u trajanju od 36 meseci, od decembra 2024. do decembra 2027. godine.
PCI je instrument koji ne podrazumeva finansiranje i koji je namenjen pružanju podrške snažnim ekonomskim politikama.
U okviru instrumenta PCI, Srbija se obavezuje da fiskalni deficiti neće preći 3,0 procenta BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine.
Inače, MMF procenjuje da će ekonomija Srbije porasti za 3,9 odsto u 2024. i ubrzati rast na 4,1 odsto u 2025.
Globalna privreda će porasti za po 3,2 odsto u 2024. i 2025. godini.
Prema predviđanjima MMF, privreda evrozone će porasti za 0,8 odsto u 2024. i za 1,2 odsto u 2025.
Nemačka, najveća privreda evrozone, će prema prognozi, stagnirati na kraju ove godine i sledeće godine porasti za 0,8 odsto.
Prognoza ekonomskog rasta SAD je revidirana naviše u odnosu na april i očekuje se da će tamošnja privreda porasti za 2,8 odsto u 2024. i za 2,2 odsto u 2025. godini.
Kinu očekuje rast za 4,8 odsto u 2024. i za 4,5 odsto u 2025, dok će privreda Indije porasti ove godine za sedam odsto, a sledeće za 6,5 odsto.
Ruska privreda će ove godine porasti za 3,6 odsto u 2024. i usporiti rast na 1,3 odsto u 2025.
Globalni javni dug će do kraja 2024. premašiti 100 biliona dolara odnosno 93 odsto globalnog BDP, a do 2030. će se približiti 100 odsto svetskog BDP.
Poremećaji u proizvodnji i isporuci roba, posebno nafte, konflikti, građanski nemiri i ekstremni vremenski događaji doveli su do smanjenja izgleda za Bliski istok i Centralnu Aziju, kao i za zemlje Podsaharske Afrike, naveo je MMF u izveštaju.
Ključne teme na sastancima u Vašingtonu se odnose na aktuelna globalna ekonomska kretanja i izglede u uslovima izraženih geopolitičkih tenzija, kao i na odgovarajuće mere ekonomske politike, a biće predstavljena i Agenda globalne ekonomske politike.
Naredne dane će obeležiti debate Svetske banke i MMF o efikasnijoj globalnoj pomoći i planovima za podsticanje ekonomskog rasta.
Na skupu se, takođe, diskutuje o ekonomskom osnaživanju žena, uticaju klimatskih promena, problemima zaduženih zemalja i aktuelnim privrednim izazovima.
Očekuje se da godišnjem okupljanju MMF i SB prisustvuje više od 10.000 ljudi iz finansijskog sektora, ali i iz organizacija civilnog društva.
Skup se održava u senci ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini, ali i u atmosferi predstojećih predsedničkih izbora u SAD.
Paralelno se održava i samit šefova država zemalja članica BRIKS-a u Kazanju od 22. do 24. oktobra.
Godišnje okupljanje MMF i SB u Vašingtonu se ove godine poklapa i sa obeležavanjem 80. godišnjice osnivanja tih institucija u Breton Vudsu 1944. godine, u Nju Hempširu.
Brentonvudski monetarni sistem je osnovan u julu 1944. i imao je cilj da obnovi međunarodni finansijski sistema koji je posrnuo zbog Velike depresije tridesetih godina 20. veka, uz zadržavanje fiksnih deviznih kurseva posle sloma zlatnog standarda.
U Breton Vudsu su na Međunarodnoj finansijskoj konferenciji uz prisustvo 44 zemlje osnovani MMF i SB.
Amerika je tada izašla kao najveća svetska sila sa oko polovinom ukupnog svetskog BDP-a i dogovoreni su principi međunarodnog monetarnog sistema.
Tada je uspostavljen američki dolar kao globalna rezervna valuta pokrivena zlatom u odnosu od 35 dolara za finu uncu (31,103 grama).
Druge zemlje bile su u obavezi da zvanične paritete svojih valuta utvrđuju prema SAD dolaru, po njegovom fiksnom odnosu prema zlatu.
Održavanje pariteta dolara za zlato je prekinuto 1971. godine, ali je već 1972. uspostavljen petrodolarski sistem i od tada se cena nafte obračunava u ovoj valuti.
Saudijska Arabija kao najveći svetski proizvođač nafte je zaključila u junu 1974. ugovor na 50 godina i obavezala se da prodaje naftu samo za američki dolar u zamenu za primanje pomoći.