Štrajk je zbog protesta protiv smanjenog životnog standarda i zahteva za većim platama
Grci su suočeni sa niskim platama i brinu se zbog naglog porasta troškova energije, hrane i stanovanja
Blic
Brodovi su pristali u grčkim lukama, a željeznički i autobuski saobraćaj prekinuti su u srijedu jer su se transportni radnici, ljekari, nastavnici i građevinski radnici pridružili štrajku širom zemlje.
Foto: Shutterstock / Ringier
Štrajk se održava u znak protesta protiv smanjenog životnog standarda i zahteva veće plate. Mnogim Grcima su smanjene plate i penzije u zamenu za spas od 280 milijardi evra tokom dužničke krize 2009-2018, koja je smanjila grčku ekonomiju za četvrtinu i skoro izbacila zemlju iz evrozone. S obzirom da se grčka ekonomija oporavlja od 2018. godine, od preuzimanja vlasti 2019., vlada desnog centra premijera Kirijakosa Micotakisa podigla je minimalnu mesečnu bruto zaradu na 830 evra mesečno i obećala da će je povećati na 950 evra do 2027.
Blic preporučuje
Grci kažu da to nije dovoljno i da im plate, koje su i dalje ispod evropskog proseka, ne traju ni mesec dana jer su naglo porasli troškovi energije, hrane i stanovanja.
„Cene i kirije su naglo porasle, dok su plate veoma niske“, stajalo je na posteru GSEE, najvećeg grčkog sindikata privatnog sektora, koji je pozvao na trenutno i značajno povećanje plata za radnike koji se bore sa neviđenim troškovima života.
GSEE, koji predstavlja oko 2,5 miliona radnika u Grčkoj, zatražio je od vlade da reaguje protiv oligopola koji je okrivio za usklađene prakse koje su podigle cene osnovnih dobara.
Očekuje se da će radnici protestovati u centru Atine u sredu.
Micotakis je u ponedeljak priznao da je poboljšanje moguće u pogledu plata i BDP-a po glavi stanovnika i ponovo pozvao EU da pomogne oko jaza u ceni struje zbog kojeg Grci plaćaju mnogo više od drugih zemalja u bloku.
Štrajk će se održati u sredu kada vlada podnese svoj konačni budžet za 2025. parlamentu na raspravu pre glasanja sledećeg meseca.
Nacrt budžeta predviđa privredni rast od 2,3 odsto sledeće godine i veće poreske prihode zahvaljujući širenju digitalnih plaćanja i rastu prodaje imovine.
(Hina)