Istoričari se neće osvrtati na 2023. kao srećnu godinu za čovečanstvo. Ratovi su se rasplamsali, autokratski režimi su se razmetali, a u mnogim zemljama moćnici su kršili zakone i ograničavali slobodu. Ovo je mračna pozadina godišnje nagrade „zemlja godine“. Da je nagrada za otpornost običnih ljudi pred užasom, bilo bi mnogo kandidata, od Palestinaca i Izraelaca u njihovom ogorčenom sukobu do Sudanaca koji beže dok njihova zemlja implodira, piše “Ekonomist” magazin.
Foto: Shutterstock / Ringier
Ipak, otkako su počeli da imenuju zemlje godine 2013. godine, “Ekonomist” je nastojao da prepozna nešto drugačije: mesto koje se najviše poboljšalo. Potraga za svetlom tačkom u sumornom svetu navela je neke od zaposlenih ovog magazina u očaj te da predlože Barbie Land, izmišljenu ružičastu utopiju holivudskog blokbastera. Ali u stvarnom životu, postoje dve grupe zemalja koje zaslužuju priznanje 2023.
Blic preporučuje
Prvi uključuje mesta koja su se suprotstavila maltretiranju od strane autokratskih suseda. Ne može se reći da se život u Ukrajini poboljšao, ali zemlja je hrabro nastavila svoju borbu protiv ratne mašinerije Vladimira Putina, uprkos pokolebanju njenih zapadnih pristalica. Moldavija se odupirala ruskom zastrašivanju. Finska se pridružila NATO savezu, a Švedska će uskoro uslediti.
U Aziji su brojne zemlje držale svoje živce pred kineskom agresijom, često u saradnji sa Amerikom. Filipini su branili svoje pomorske granice i pravo mora od mnogo većih kineskih brodova. U avgustu su Japan i Južna Koreja ostavili po strani svoje istorijske pritužbe kako bi produbili svoju saradnju. Ostrvska država Tuvalu, sa 11.000 stanovnika, upravo je potpisala sporazum sa Australijom koji osigurava njeno stanovništvo od klimatskih promena i uključuje bezbednosne garancije kako bi se sprečilo da potpadne pod kinesku kontrolu.
Naša druga grupa zemalja branila je demokratiju ili liberalne vrednosti kod kuće. Krhka, ratom pogođena Liberija uspela je mirnim prenosom vlasti. Kao i Istočni Timor, koji je zadržao svoju reputaciju poštovanja ljudskih prava i slobodne štampe. U nekim zemljama srednje veličine, kao što su Tajland i Turska, nada je zatreperila dok je opozicija snažno pritiskala da izbaci autokratske režime, ali su ti režimi koji su održani na izborima iskrivili njihovu korist.
Tri zemlje se ističu po tome što su se vratile umerenosti nakon šetnje po divljini. Brazil se zakleo u predsednika levog centra, Luiza Inasija Lulu da Silvu, posle četiri godine lažnog populizma pod vođstvom Žaira Bolsonara, koji je širio teorije zavere, mazio policajce srećne na okidaču, podržavao farmere koji pale prašume, odbijao da prihvati izborni poraz i ohrabrivao njegovi poklonici da pokušaju ustanak. Nova administracija je brzo vratila normalnost — i smanjila tempo krčenja šuma u Amazonu za skoro 50%. Impresivan rekord Brazila bio je poremećen, međutim, Lulinom navikom da se priklanja Putinu i venecuelanskom despotu Nikolasu Maduru. Kao rezultat toga, Brazilu nedostaje nagrada.
Poljska je imala izuzetnu 2023: njena ekonomija je izdržala šok rata u susedstvu; i dalje je ugostio skoro milion ukrajinskih izbeglica; i da bi odvratila Rusiju, podigla je svoju potrošnju za odbranu na iznad 3% BDP-a, dajući svojim škrtim kolegama iz NATO-a primer za ugled. Najveći problem u zemlji bila je dominacija populističko-nacionalističke partije Zakon i pravda (pis), koja je vodila vladu poslednjih osam godina, narušavajući nezavisnost sudova, puneći državne medije lakejima i negujući krojački kapitalizam. U oktobru su birači odbacili PiS u korist niza opozicionih partija. Rani su dani za novu koalicionu vladu, koju će predvoditi Donald Tusk, veteran centrista, ali ako uradi dobar posao u popravljanju štete koju je PiS nanela demokratskim institucijama, Poljska će biti snažan kandidat za našu nagradu sledeće godine.
Foto: Canva / Ringier
Grčka, zemlja godine
Pobednik po izboru “Ekonomista” – Grčka. Pre deset godina bila je osakaćena dužničkom krizom i ismevana na Volstritu. Prihodi su pali, društveni ugovor se raspadao, a ekstremističke partije levice i desnice su divljale. Vlada je postala toliko očajna da se priljubila uz Kinu i kasnije prodala svoju glavnu luku, Pirej, kineskoj firmi. Danas je Grčka daleko od savršene. Železnička nesreća u februaru razotkrila je korupciju i lošu infrastrukturu; skandal sa prisluškivanjem i maltretiranje migranata sugeriše da se građanske slobode mogu poboljšati.
Ali nakon godina bolnog restrukturiranja, Grčka je 2023. godine bila na vrhu naše godišnje rang liste bogatih svetskih ekonomija. Njena vlada desnog centra ponovo je izabrana u junu. Njena spoljna politika je proamerička, proevropska i oprezna prema Rusiji. Grčka pokazuje da je na ivici kolapsa moguće sprovesti oštre, razumne ekonomske reforme, obnoviti društveni ugovor, pokazati uzdržani patriotizam—i ipak pobediti na izborima. Pošto pola sveta treba da glasa 2024. godine, demokrate svuda treba da obrate pažnju.
(Izvor: Ekonomist)