Govedina i piletina se polako okreću na ražnju pre nego što se iseku na trake tanke kao žilet. Na šarenoj trpezi sijaju komadići svežeg paradajza, kupusa i crvenog luka.
Foto: chefs / Alamy / Alamy / Profimedia / Profimedia
Scena u restoranu Kebap Vith Attitude u modernom berlinskom okrugu Mitte, kako su izvestili novinari EuroNevsa, danas je tipična za ulične tezge ili restorane u svakom gradu Evropske unije.
Blic preporučuje
To se ne bi moglo donekle promeniti ako Evropska komisija odobri ideju Turske da zakonski reguliše sve što nosi naziv doner kebab. Naime, Turska želi da se doner ćevap registruje kako bi u EU imao isti zaštićeni status kao serano šunka iz Španije i napuljska pica. To bi značilo da ako neko želi da se reklamira kao prodavac doner ćevapa mora da ispuni niz standarda, pa povrće, ćuretina i poneki teleći ćevap više ne bi smeli.
Prema predlogu Turske, goveđe meso treba da potiče od goveda starih najmanje 16 meseci. Marinirao bi se u određenim količinama životinjske masti, jogurta ili mleka, crnog luka, soli i timijana, crnog, crvenog i belog bibera.
Po Turcima, finalni proizvod treba da se iseče sa vertikalnog ražnja na komade debljine 3 do 5 milimetara. Piletina bi bila na sličan način regulisana.
Turska je u aprilu podnela zahtev za zaštitu doner ćevapa pod statusom „zagarantovanog tradicionalnog specijaliteta”.
Ovo nije isto što i kategorija „zaštićena oznaka porekla” po kojoj se mogu distribuirati i prodavati kao što je slučaj sa istim imenom u Francuskoj, ali bi ipak mogla da utiče na vlasnika ćevabdžinice i njihove kupce širom Evrope.
Evropska komisija ima rok do 24. septembra da odluči da li je 11 prijavljenih na zahtev, uključujući nemačko savezno ministarstvo hrane i poljoprivrede, opravdano.
Od tanjira do brze hrane
Ako to urade, evropske zemlje i Turska imaće do šest meseci da postignu kompromis, a konačnu reč imaće Evropska komisija.
Reč „doner“ je izvedena od turskog glagola „donmek“, što znači „okrenuti se“. Meso se satima peče na ražnju i seče kada postane hrskavo i smeđe.
U Turskoj je jelo prvobitno napravljeno od jagnjetine i servirano samo na tanjiru. Ali 1970-ih, turski imigranti u Berlinu odlučili su da ga služe u piti i prilagodili recept kako bi bio poseban za Nemce. Ćevap je tako pretvoren u nešto drugačije.
– Ćevap je deo Nemačke, a raznovrsnost načina pripreme odražava raznolikost naše zemlje. To se mora sačuvati. U interesu brojnih ljubitelja kebaba u Nemačkoj, posvećeni smo čuvanju doner kebaba onako kako se ovde priprema i jede – saopštilo je nemačko savezno ministarstvo hrane i poljoprivrede u izjavi za Asošijeted pres.
Ćevapska diplomatija
Bes zbog dvocifrenog porasta cena ćevapa naterao je Di Linke, levičarsku stranku, da zatraži od nemačkog kancelara Olafa Šolca „smanjenje cena“ kako bi subvencionisala uličnu hranu. Šolc je odbio predlog.
U „kebab diplomatiju” uključio se i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer kada je u aprilu u Tursku doneo vlasnika ćevabdžinice treće generacije, kao i pun ražanj mesa. Ovo putovanje je bila prva zvanična poseta nemačkog predsednika tamo posle decenije.
Ali reputacija turskog populističkog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana primorala je neke turske građane koji poseduju ćevabdžinice u Nemačkoj da ne protestuju protiv predloženih propisa jer se plaše odmazde kada se vrate u Tursku.
Reč je o industriji, prema podacima Udruženja turskih proizvođača Doner u Evropi, koja samo u Nemačkoj ostvaruje godišnji promet vredan oko 2,3 milijarde evra, dok je ukupan prihod širom Evrope 3,5 milijardi evra. Nemačko udruženje hotela i restorana je u prigovoru napisalo da se predlozi Turske razlikuju od tipične nemačke pripreme donera i da bi propisi mogli da dovedu do ekonomskih problema za ćevabdžinice – kao i potencijalnih pravnih izazova.
Nemačka industrija doner kebaba ne bi trebalo da se pridržava turskih pravila, navodi se u saopštenju udruženja.
– Raznovrsnost ćevapa mora da se sačuva – poručili su iz udruženja.
(Euronews)