Hrvatski javni dug iskazan udelom u BDP-u zadržao se i na kraju juna znatno ispod proseka evrozone i EU, pokazali su podaci evropskog statističkog ureda.
Izvor: Tanjug
Ilustracija: Shutterstock/Per Bengtsson
Na nivou evrozone javni dug iskazan udelom u BDP-u iznosio je na kraju drugog kvartala 90,3 posto i bio je za 0,4 postotna boda niži nego na kraju marta.
Na nivou EU iznosio je 83,1 posto, što je za 0,3 postotna boda niže u odnosu na kraj prvog tromesečja ove godine.
Udeo duga u BDP-u smanjio se na oba područja zato što je BDP u apsolutnom izrazu porastao snažnije od javnog duga, objašnjavaju statističari. U odnosu na kraj prošlogodišnjeg juna smanjen je na oba područja u proseku za tri postotna boda, pokazuju podaci Evrostata.
Kako prenosi Hina, u otprilike polovini članica EU javni dug iskazan udelom u BDP-u bio je i sredinom ove godine iznad propisanog plafona od 60 posto, pokazuju podaci, kao i na kraju marta. Najviši je i na kraju juna je bio u Grčkoj, gde je bio gotovo 67 posto veći od BDP-a. Sledi Italija gde je bio veći oko 42 posto. U Portugalu, Španiji i Francuskoj nadmašio je BDP za 10 do 12 posto.
U Hrvatskoj je konsolidovani dug opšte države na kraju juna iznosio 47,9 milijardi evra, što je odgovaralo 66,5 posto BDP-a. Na kraju marta iznosio je 48,41 milijardu evra, što je odgovaralo 69,1 posto BDP-a. Na kraju prošlogodišnjeg juna iznosio je gotovo 45,63 milijarde evra, s udelom u BDP-u od 72,4 posto.
Hrvatskoj je po udelu javnog duga u BDP-u na kraju ovogodišnjeg juna najbliža bila Nemačka, s udelom duga u BDP-u od 64,6 posto. Najmanji je ponovo bio u Estoniji, gde je iznosio 18,5 posto BDP-a. U 18 zemalja EU udeo duga u BDP-u bio je na kraju juna manji nego na kraju marta, a najviše se smanjio u Letoniji, za 3,5 postotnih bodova. Sledi Hrvatska, s padom udela duga u BDP-u za 2,6 postotnih bodova. Najviše je pak porastao javni dug iskazan udelom u BDP-u na Kipru, za 2,2 postotna boda. Slede Slovačka i Italija s rastom udela za oko 1,5 postotnih bodova.
Na kraju juna udeo duga u BDP-u bio je u samo šest članica veći nego pre 12 meseci, a daleko je najviše opet porastao u Luksemburgu, za 2,9 postotnih bodova. Slede Finska i Estonija, gde je uvećan za 2,1 odnosno za 1,6 postotnih bodova.
Daleko najveći pad beležila je i na kraju juna Grčka, za gotovo 17 postotnih bodova u odnosu na sredinu prošle godine, a blizu je i Portugal gde se javni dug iskazan udelom u BDP-u smanjio za gotovo 12 postotnih bodova. Evrostat je u grupi ponovo izdvojio i Hrvatsku, s padom udela duga u BDP-u na kraju juna za šest postotnih bodova u odnosu na kraj juna prošle godine. Najbliže su Hrvatskoj Slovenija, gde se smanjio za 4,5 postotnih bodova, i Irska, s padom udela za 7,4 postotna boda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.