“Ubrzan pad inflacije očekujemo naredne godine i vraćanje u očekivane vrednosti 2024. godine”, to je optimistična ocena koju je iznela viceguvernerka NBS Ana Ivković
Od bivšeg guvernera NBS i profesora Ekonomskog fakulteta Dejana Šoškića zatražili smo odgovor ima li razloga za slavlje i da li pad inflacije znači i pad cena. Njegovo objašnjenje i analiza vas neće naročito obradovati.
On za nas ima jednu dobru i jednu lošu vest – inflacija će se zaustaviti, ali to ne znači da će se cene vratiti na prethodni nivo.
„Predviđanja NBS o budućem kretanju inflacije isuviše često se nisu ostvarivala poslednjih kvartala, pa i godinama unazad, i to nije dobro za kredibilitet bilo koje centralne banke, posebno one koja, kao NBS, zvanično cilja inflaciju. Ipak, očekujem da će se inflacija zaustaviti u svom daljem rastu u prva dva kvartala naredne godine i da će do kraja iduće godine inflacija postepeno početi da se snižava, ovo i stoga što će recesija verovatno pogoditi dosta evropskih zemalja“, kaže Šoškić za Nova.rs.
Ipak, vraća nas u realnost i otrežnjuje sledećom konstatacijom:
„Treba, međutim, imati u vidu da pad inflacije nije isto što i vraćanje cena na prethodni nivo. Pad inflacije je, zapravo, samo usporavanje rasta cena. Mi smo još uvek u zoni rasta inflacije, tj. u periodu ubrzavanja rasta cena u Srbiji. Ono što naročito zabrinjava jeste da je tzv. bazna inflacija vrlo visoka i sve to ukazuje da je reakcija NBS na inflaciju iz 2021 i 2022 bila zakasnela, ali je zauzeti monetarno restriktivni stav načelno ispravan. Ono što nije isključeno je da će se narednih kvartala postepeno isključivati špekulativna komponenta u rastu cena energenata i hrane i da je moguće da dođe i do postepenog smanjivanja nekih cena u tim vrstama proizvoda. Ipak, inflatorni pritisci neće prestati lako i brzo, jer su zakasnelom reakcijom centralnih banaka, kreirana inflatorna očekivanja koja nije jednostavno i brzo dovesti na pređašnji nivo“, zaključio je Šoškić.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Objašnjenja i optimizam viceguvernerke
Viceguvernerka Narodne banke Srbije objasnila je da je infaciije nastala pre rata u Ukrajini, nakon pandemijske krize, kada je došlo do naglog povećanja tražnje na svetskom tržištu, koju ponuda nije mogla da prati, pa je došlo do problema sa snabdevanjem, a da je nakon toga ukrajinska kriza dodatno pogoršala situaciju.
„Većina centralnih banaka je procenjivala da je kriza kratkoročna, ali je nakon početka rata u Ukrajini kriza postala trajnija“, rekla je Ivkovićeva.
Ona je istakla da porast cene energenata i hrane u svetu sa 65 do 70 procenata utiču na domaću inflaciju.
„Ne vidimo sa strane tražnje inflatorne pritiske, što se duguje reakciji kroz monetarnu politiku NBS-a, a naše tržište nije pregrejano i dinar je ostao stabilan i u vreme kada je u martu i aprilu vladala panika u svetu“, istakla je Ivković.
Podsećamo da je, prema poslednjim podacima, inflacija na godišnjem nivou narasla do 15%. Ipak to je podatak koji ne pokazuje pravu sliku stvari i svih poskupljenja kojima svakodnevno svedočimo u prodavnicama. Ovih 15 posto iz zvanične statistike predstavlja opštu inflaciju, a realnost je da su sve one prehrambene namirnice koje najčešće kupujemo poskupele od 20% pa do čak 50%.