Seme je strateški proizvod jedne države, najvažnija karika u lancu ishrane. Selekcionisati biljku otpornu na hirovitu klimu, niskozahtevnu, a visokorodnu – cilj je i domaćih i stranih semenara. Ali nemaju isti start.
“U centrali gde rade oplemenjivanje imaju veliko ulaganje za nauku. Njihovi fondovi za istraživanja su veći nego ceo fond države Srbije za nauku”, rekla je Svetlana Balešević Tubić iz Semenarske asocijacija Srbije.
Dok su francuski institut za naučno istraživanje IMRA ili bavarski LFL ne samo vodeće institucije na nacionalnom nivou, već i uticajni kreatori agrarne politike Evropske unije, instituti koji u Srbiji proizvode seme igraju tešku utakmicu na slobodnom tržištu. Uprkos izazovima, postižu golove.
“U sušnoj sezoni su naši hibridi suncokreta pokazali prednost u odnosu na druge, jer su tolerantniji na sušu. Domaći crveni i beli kukuruz pokazali su se najboljim za spremanje silaže”, kaže doktor biotehničkih nauka Luka Radoja.
Činjenicu da je svaki osmi suncokret u svetu srpski državljanin, novosadski stručnjaci posebno ističu.
“Na Rimskim šančevima stvaraju nove hibride suncokreta, sa najnovijim tehnologijama gajenja i mnoge strane kompanije dolaze i uče kod nas”, kaže prof. dr Dragana Latković sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
U ukupnim troškovima uzgoja njivskog bilja seme učestvuje sa sedam procenata. Valjalo bi da to učešće ne raste, iako je poskupela i sama proizvodnja semena.
“Potrudićemo se da to uskladimo i mogućnostima poljoprivrednih proizvođača i celokupnoj situaciji”, napominje dr Željko Kaitović sa Instituta za kukuruz Zemun Polje.
O zastupljenosti domaćih u odnosu na strane hibride i sorte na tržištu Srbije niko ne želi da kalkuliše. Nezvanično, Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, zajedno sa Institutom u Zemun Polju, danas zauzima 25 odsto tržišta semenskog kukuruza.
Strani proizvođači kažu da je Srbija dobar domaćin, ali se i oni bore sa konkurencijom i činjenicom da nam navodnjavanje, važan faktor u semenarskoj proizvodnji, nije jača strana. Veliki novac ulažu u digitalne alatke, globalno teže udruživanju više delatnosti: od semena preko zaštitnih sredstava do stručnih saradnika na poljima.
“Pokušavamo da budemo pravi partner poljoprivrednim proizvođačima kako u Srbiji, tako i u ostalim zemljama u kojima poslujemo i radimo”, kaže Branislav Avramov iz “Korteva Srbija”.
Čija će zrna pokrenuti sejalice na proleće – slobodan je izbor svake tržišne ekonomije, ipak za jedno lobiraju svi u lancu od njive do trpeze: da ne sejemo seme sa tavana.
Kažu da se vrednost poljoprivrede jedne zemlje meri prema upotrebi deklarisanog semena. Na toj smo skali poslednji u Evropi. Situacija se može popraviti, ali nema još mnogo vremena.