Trenutno postoji 98,1 posto šansi za nastupanje globalne recesije, prema modelu verovatnoće američke istraživačke organizacije “Ned Dejvis Riserč” (NDR).
Druge situacije u kojima je model verovatnoće nastupanja recesije bio ovako visok zabeležen je tokom ozbiljnog ekonomskog pada 2020. godine i tokom globalne finansijske krize 2008. i 2009, izveštava američka tv stanica Si-En-En (CNN).
“Ovo nagoveštava da će rizik od ozbiljne globalne recesije rasti još neko vreme, odnosno i u 2023”, napisali su ekonomisti NDR-a u izveštaju.
Pošto centralne banke pojačavaju napore kako bi inflaciju stavile pod kontrolu, raspoloženje ekonomista i investitora postaje sve turobnije.
Sedam od 10 ekonomista koje je anketirao Svetski ekonomski forum (WEF) smatra da je globalna recesija barem donekle verovatna, navodi se u izveštaju objavljenom u sredu. Ekonomisti su povukli svoje ranije prognoze ekonomskog rasta i očekuju da će plate prilagođene inflaciji nastaviti pad do kraja ove i sledeće godine.
S obzirom na porast cena hrane i energije, postoji zabrinutost da bi visoki troškovi života mogli da dovedu do građanskih nemira. Sedamdeset devet procenata ekonomista koje je anketirao WEF predviđa da će rast cena izazvati socijalne nemire u zemljama sa niskim prihodima, dok su takva prognoze u ekonomijama sa visokim dohotkom 20 odsto.
Investitore takođe sve više brine to što je industrijski indeks NJujorške berze Dau DŽons potonuo na medveđe tržište u ponedeljak, prvi put od marta 2020.
“Naš centralni scenario je teško prizemljenje ekonomije do kraja 2023. Biću jako iznenađen ako iduće godine ne budemo imali recesiju”, izjavio je američki milijarder i investitor Stenli Drkenmiler na jednom skupu u sredu.
Čak i zvaničnici Federalnih rezervi (FED) priznaju da postoji rastući rizik od privrednog pada.
Ipak, ima i nekih svetlih tačaka, posebno u Sjedinjenim Državama, najvećoj svetskoj ekonomiji, dodaje CNN i napominje da je američko tržište rada i dalje istorijski snažno, pri čemu je stopa nezaposlenosti blizu najnižeg nivoa od 1969. Američki potrošači nastavljaju da troše novac, a i korporativni profiti su solidni.
Postoji nada da će se najgora inflacija u SAD u poslednjih 40 godina “ohladiti” u narednim mesecima kako ponuda bude sustizala potražnju.
Istraživači NDR-a kažu da je, iako rizici od recesije rastu, njihov model verovatnoće recesije u SAD “još uvek na najnižem nivou”.
“Nemamo ubedljive dokaze da su SAD trenutno u recesiji”, napisali su istraživači NDR-a u izveštaju.
Nemački instituti znatno srezali prognoze za 2022. i 2023.
Uprkos padu ekonomske aktivnosti u drugoj polovini 2022, četiri ekonomska instituta predviđaju da će bruto domaći proizvod (BDP) Nemačke ove godine porasti za 1,4 odsto, ali je to gotovo za polovinu manje u odnosu njihovu prolećnu prognozu.
U jesenjim zajedničkim ekonomskim prognozama, institut IFO iz Minfena, Institut za svetsku ekonomiju iz Kila, RWI – Lajbnic institut za ekonomska istraživanja i IWH institut iz Halea, srezali su projekciju rasta Nemačke za iduću godinu sa ranijih 3,1 odsto na minus 0,4 procenta, nakon čega očekuju rast od 1,9 posto u 2024. godini.
Naniže revidirane procene rasta BDP-a uglavnom odražavaju razmere energetske krize, navodi iFO institut u saopštenju dostavljenom Tanjugu, dodajući da se, na primer, procenjuje da će ukupna ekonomska proizvodnja Nemačke u 2022. i 2023. godini biti za 160 milijardi evra manja nego što se očekivalo proletos.
Instituti očekuju takođe da će inflacija nastaviti rast u narednim mesecima i procenjuju da će se prosečna godišnja stopa u 2023. godini popeti na 8,8 odsto, što je nešto više od ovogodišnje cifre od 8,4 odsto.
Inflacija će se, kako se navodi, tek 2024. godine postepeno vratiti u granice od oko 2,0 posto.
Glavni razlog pogoršanje ekonomskih izgleda je smanjen izvoz gasa iz Rusije, koji je eliminisao znatan deo snabdevanja Nemačke ovim energentom i povećao rizik da preostale količine u ponudi i skladištima neće biti dovoljne da zadovolje potražnju tokom predstojeće zime, napominje IFO u saopštenju .
U navedenim okolnostima, cene gasa su tokom leta naglo skočile, pa su preduzeća već počela primetno da smanjuju potrošnju gasa. Iako instituti ne očekuju nestašice ovog goriva ukoliko vremenske prilike tokom zime budu normalne, predočavaju da je situacija sa snabdevanjem gasom izuzetno teška.
Mada procenjuju da će se situacija donekle ublažiti u srednjem roku, mišljenja su da će cene gasa verovatno ostati znatno iznad nivoa pre krize, što će, kažu, značiti trajni gubitak prosperiteta za Nemačku.
Tržište rada, s druge strane, po oceni instituta ima stabilizujući efekat.
Potražnja za novom radnom snagom će verovatno pasti s obzirom na ekonomski pad. Međutim, zbog nedostatka kvalifikovanih radnika u mnogim oblastima, kompanije će nastojati da zadrže postojeće osoblje, tako da će zaposlenost verovatno samo privremeno pasti, navodi se u izveštaju.
Ruski napad na Ukrajinu i kriza na energetskim tržištima, kao rezultat toga, dovešće do primetnog pada nemačke privrede, kaže Torsten Šmit, šef za ekonomska istraživanja na RWI Lajbnic institutu za ekonomska istraživanja i portparol grupe Zajedničke ekonomske prognoze.
Prema njegovim rečima, visoke cene energije i hrane, koje će vjerovatno rasti u narednoj godini, izazvaće značajan pad kupovne moći, zbog čega će i domaćinstva i preduzeća sa niskim prihodima zavisiti od dalje podrške kreatora politike.
U slučaju preduzeća, međutim, mora se voditi računa da se izbegnu trajne subvencije. Barem tržište rada pokazuje znake stabilnosti; a zbog nedostatka kadrova u mnogim sektorima, ne očekuje se povećanje nezaposlenosti uprkos ekonomskoj krizi”, rekao je Šmit, prema saopštenju IFO instituta dostavljenog Tanjugu.