И поред отпуштања прошле године, индустрија информационо-комуникационих технологија и даље најбрже расте. Србија је дуго важила за земљу чији стручњаци развијају производе за друге компаније, али се последњих година и то мења.
ИТ сектор је постао најзначајнија извозна грана Србије, са највећим суфицитом и најбржим растом. Извоз је у прошлој години досегао 3,44 милијарде евра, што је 27 одсто више него у 2022. години.
Раст извоза прати и раст броја запослених – 2016. године у овом сектору радило је око 56.000 људи, док је тај број прошле године достигао 110.000.
Земље у које Србија навише извози високотехнолошке услуге су САД, Велика Британија, Швајцарска и Немачка.
“Србија је до сада, нарочито последње две године, препозната као добро место за улагање, бизнис девелопменте и довођење нових аутсорсинг центара великих светских компанија. Да би се то задржало, морало би да се задрже порески подстицаји и остале олакшице које је Влада до сада давала“, каже Михајло Поштић, директор Луксофта у Србији.
Криза и масовни откази
ИТ сектор и криза до пре две године, били су две неспојиве ствари, али су се масовна отпуштања светских компанија, попут “Мајкрософта”, “Амазона” и “Мете”, осетила у целом свету. Ипак, програмери су и даље тражени.
“Оно што баца сенку на целу годину је да смо на запошљавању могли да видимо податак од 50 одсто мање огласа за посао у ИТ индустрији. Добро је да смо за разлику од глобалног нивоа, имали далеко мање отказа у Србији, до два одсто укупно запослених”, указује Марко Вучетић са сајт helloworld.
ИТ индустрија у Србији
Према истраживању организације Startup Genome, Србија је препозната као један од 20 најбољих европских ИТ екосистема по доступности талената.
Као предности због којих стартап треба основати или преселити у Београд или Нови Сад, наведене су субвенције државе и међународна повезаност.
“Ако тражите земљу да инвестирате у иновације, информационо-комуникацону технологију, вештачку интелигенцију и биотехнологију, Србија је право место у Европи. По расту извоза ИКТ услуга, у прве три земље смо у Европи у пероду од 2016. до 2022. године. Са Европском банком за обнову и развој инвестирамо у иновације, научну инфраструктуру, изградњу нових научно-технолошких паркова”, наводи премијерка Ана Брнабић.
Да би се раст домаће високотехнолошке индустрије наставио, упућени истичу неопходност подизања свести о важности информационих технологија за привреду, наставак подстицаја државе, као и већи број студијских програма из те области.