Blic
Italija, koja se dugo smatrala neodgovornom članicom EU zbog prevelike javne potrošnje i utaje poreza, sada iznenađuje Brisel pozitivnim budžetskim pomacima. S druge strane, Francuska, nekada snažan politički igrač, suočava se sa ozbiljnim fiskalnim problemima
Italija je godinama bila sinonim za fiskalnu neodgovornost. Visok javni dug, stalni budžetski deficiti i loš sistem poreskih prihoda bili su u centru kritika Evropske komisije. Ipak, najnoviji podaci pokazuju da se situacija u Italiji popravlja, i to brže nego što su mnogi očekivali.
Prema podacima italijanskog Ministarstva finansija, njihov budžetski deficit bi do 2026. trebalo da padne na 2,8 odsto BDP-a, što je ispod evropske granice od 3 odsto. Značajan deo ovog napretka dolazi od povećanja poreskih prihoda. Zahvaljujući inflaciji i rastu plata, poreski prihodi su porasli za 6,2 odsto za samo godinu dana, što je italijanskoj vladi donelo dodatnih 19 milijardi evra.
Pored toga, italijanska premijerka Giorgia Meloni je postigla političku stabilnost, što dodatno pomaže u održavanju vitkog budžeta. Za razliku od svojih prethodnika, koji su često dobijali glasove kroz veliku javnu potrošnju, Meloni svoju popularnost zasniva na pitanjima identiteta, kao što su migracija i kulturna politika, a ne na ekonomskoj politici. To joj omogućava da održi fiskalnu disciplinu bez velikog pritiska da poveća potrošnju, piše Politico.
Italija je takođe uvela mere za borbu protiv utaje poreza, a niži porezi na dohodak dodatno su podstakli građane da prijave svoje prihode. Iako fiskalna konsolidacija nije zasnovana samo na štednji, italijanska vlada planira da pronađe dodatne uštede u budžetu, uključujući 4 milijarde evra uštede različitih ministarstava.
Francuska: Fiskalna kriza i politička nestabilnost
Dok Italija pokazuje znake oporavka, Francuska se suočava sa rastućim budžetskim deficitom i političkom neizvesnošću. Deficit Francuske ove godine dostiže 6,1% BDP-a, što je znatno iznad predviđenih 5,5%. Francuska već neko vreme ne ispunjava svoje fiskalne ciljeve, a glavni razlozi za to su loše budžetske prognoze i nedostatak odlučnosti da se povećaju poreski prihodi.
Jedan od razloga pogoršanja javnih finansija u Francuskoj je preterano optimistična prognoza privrednog rasta i poreskih prihoda. Prema mišljenju ekonomista, francusko ministarstvo finansija često precenjuje budući rast, što dovodi do nepreciznih budžetskih prognoza. Kao rezultat toga, Pariz je bio primoran da nekoliko puta revidira svoje fiskalne planove.
Nova vlada koju predvodi premijer Mišel Barnije planira da uvede oštre mere štednje, uključujući povećanje poreza i smanjenje javne potrošnje od 60 milijardi evra. Međutim, ove mere su naišle na snažan otpor u parlamentu i među koalicionim partnerima, što dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji.
Uz sve ovo, Francuska se suočava sa ozbiljnim padom kredibiliteta na međunarodnim finansijskim tržištima. Agencije za kreditni rejting snizile su dugoročni suvereni rejting Francuske, što ukazuje na pogoršanje fiskalne situacije u zemlji. Od početka pandemije, troškovi zaduživanja Francuske u odnosu na Nemačku su značajno porasli, a njena prednost u finansiranju u odnosu na Italiju se smanjila na samo 0,5 procentnih poena.
Dinamika promene unutar EU
Ova promena u fiskalnoj dinamici između Italije i Francuske ima široke implikacije na nivou EU. Evropska komisija je već upozorila obe zemlje da moraju da dovedu u red svoje javne finansije, ali je Italija ovoga puta u boljoj poziciji. Komisija je Italiji dala dodatne četiri godine, ukupno sedam, da stabilizuje svoje finansije, dok se sličnom ustupku nada i Francuska.
Ali uprkos relativnom uspehu, Italija se suočava sa dugoročnim izazovima. Među njima je i demografski pad, koji bi mogao da ometa budući privredni rast. Dok su sadašnje mere donele poboljšanja, dugoročni rast će zavisiti od održivih reformi i sposobnosti zemlje da koristi fondove EU za oporavak nakon pandemije.
Francuska, pak, nije imala toliko koristi od evropskih fondova kao Italija. Francuska je najveći deo svog plana oporavka finansirala sopstvenim sredstvima, što je dodatno povećalo njen javni dug, prema mišljenju analitičara, ukoliko Francuska uskoro ne promeni kurs, mogla bi da se suoči sa daljim padom kreditne sposobnosti, što bi značilo veće troškove zaduživanja i ozbiljne posledice po njih. privreda.