Међународна организација Европски савет скупила је информације о понашању италијанских институција и полиције према страним држављанима.
Извршни секретар ECRI-ja Јохан Фриестедт, истовремено, објаснио је за италијански дневник Република да нису желели да доводе у питање рад италијанске полиције, нити да је оптуже за расизам, као и да је документ од 48 страна инструментализован.
“Користили смо чврсте и јасне изворе. Хтели смо да истакнемо одређена понашања политике у Италије да би могли да је исправе”, изјавио је Фриестедт.
Извештај цитира и случајеве дискриминације према заједници ЛБГТ као и “исламофобију”, укључујући и нападе Владе на судије у вези са питањем миграната.
Но, изнад свега, извештај ставља у први план чињеницу да је у Италији јавни говор постао све више ксенофобичан, а политичара непријатељски према избеглицама, те особама које траже азил и мигрантима, као и према ЛГБТ заједници.
“Таква атмосфера је створена због говора политичара о мигрантима, те ставља у опасан положај невладине организације које им пружају помоћ и представља претњу независности судства”, објашњава се у документу, где се истиче да се “надају да ће бити заштићена независност и непристрасност судија који одлучују о случајевима миграција, јер судство треба да буде поштовано и заштићено”.
Огорченост и изненађење
Извештај је довео до огорчене реакције премијерке Ђорђе Мелони, али је и изненадио председника Серђа Матарелу, који је се у телефонском разговору солидарисао са руководиоцем италијанске полиције Виториом Писанијем и изразио поштовање према полицијским снагама.
Мелонијева је поручила да полицијске снаге чине и мушкарци и жене који свакодневно, предано и пожртвовано гарантују безбедност свих грађана, без разлике, те заслужују поштовање, а не увреде.
Вице премијер Италије Матео Салвини рекао да су жене и мушкарци у униформама срамно нападнути од једног, истакао је, “бескорисног европског тела које је плаћено порезом италијанских грађана”.
“Ако се тој господи свиђају Ром и илегални мигранти, нека их одведу све са собом кући у Стразбур”, навео је Салвини.
Салвини је рекао и да би Италија 48 милиона евра које издвоји за ECRI требало да преусмери италијанском одељењу хитне помоћи, као и да су законске и регуларне миграције позитивна ствар.
“Власт није свесна проблема”
Огласио се и министар спољних послова Антонио Тајани, који је навео да не дели нити једну реч оног што је написано у извештају, искључујући да постоје агенти, карабињери и полиција која је расистичка.
“Треба да поштујемо оне који нас штите, радећи дању и ноћу не би ли се сви осећали сигурно. Срамота је и неприхватљиво шта пише у овом извештају. Полиција може да рачуна на Владу”, изјавио је Тајани на састанку Г7 у Пескари.
Извештај, који је резултат рада мисије Европске комисије у Италији, наглашава да “власт није свесна размера овог проблема и да није узеле у обзир постојање расног профилисања као облика потенцијалног институционалног расизма”.
Даље пише и да “нажалост, поједине изјаве и коментари, који се сматрају погрдним и пуним мржње, долазе од високих политичара и јавних функционера, посебно током изборних периода”, те се тражи да Рим спроведе “потпуни и независну” студију.
Опозиција сагласна са извештајем
Са друге стране, италијанска опозиција је сагласна са извештајем Комисије против расизма и нетолеранције.
“ECRI не напада и оптужује италијанску полицију за расизам, већ позива Владу и институције да напусте праксу расног профилисања и ксенофобичну климу, као и мржњу према различитим категоријама људи”, изјавила је Сандра Зампа, сенаторка Демократске Партије и потпредседница италијанске делегације, при Европском Савету.
Зампа истиче да ако је Влада искрено заинтересована да промовише право и достојанство свих људи поштујући људска права, треба да прихвати захтев Комисије да створи независно тело које ће се бавити питањем расизма.
“Био би то важан знак који би учинио Италију бољом”, сматра Зампа.
Италија је, истовремено, упутила званичан протест Савету Европе на извештај ECRI о спровођењу закона у овој земљи.
Међународна организација Европски Савет са седиштем у Стразбуру, која нема везе са Европском Унијом, основана је лондонским уговором 1949. године и броји 46 чланова. Циљ Савета је промовисање демократије, људских права и културног идентитета Европе.