понедељак, 22.05.2023, 05:50 -> 07:01
Извор: РТС
Аутор: Јелена Николић
У Србији на усвајање чека 286 малишана, док је у јединственом регистру 756 парова који желе да постану родитељи, показују последњи подаци. Компликована процедура и дугогодишње чекање многе натерају да одустану од идеје усвојења. Да би деца брже домску собу заменила родитељском најављује се оснивање и јединственог саветовалишта за усвојење.
Седам година су Симоновићи из Крагујевца водили борбу за усвојење. Чекање и битке са папирологијом и институцијама на крају су се исплатили. Данас су родитељи два дечака.
“Велики је период који смо чекали ту децу и велика је жеља била. Интересантно је да нас породица уопште није притискала, једноставно ми смо имали велику жељу да добијемо децу и то је тиме и резултирало”, каже Радоје Симоновић
Ана Симоновић напомиње да никада нису помислили да ће бити без деце и увек их је то водило.
“Једино због чега се кајемо је што то нисмо много, много раније покренули. Ми смо скоро 17 година у браку и од првог дана смо имали ту идеју да ћемо усвојити дете, децу”, каже Симоновић.
У Србији је прошле године усвојено 89 малишана од чега је десеторо отишло у иностранство. Сам процес усвојења састоји се из неколико фаза од чега у последњој фази усвојитељи баш као и хранитељи пролазе посебну обуку.
Ту обуку прошла је и Драгана која већ има биолошко дете, петогодишњу Марију. Телефон њеног удружења у просеку дневно окрене пет парова са дилемама и недоумицама у вези са усвојењем.
“Све је већи број оних који желе да се окрену усвајању, чак и они парови који имају своју биолошку децу исто се интересују за ову тему. Ми смо се одлучили као организација да отворимо саветовалиште за усвајање, то ће бити једно место где ће се сви они окупљати и где ћемо им пружити информације, едукације и подршку”, навела је Драгана Крстић из Удружења “Шанса за родитељство”.
Све то недостаје будућим родитељима на путу усвојења који су, кажу, месецима били без повратне информације докле је процес стигао. Надлежни поручују да не може брже.
“Не бих да будем некритичан, у центрима за социјални рад има заостајања, рецимо у времену у којем је закон предвидео да се општа подобност усвојитеља мора утврдити, тај законски рок је 60 дана. Међутим, због обима послова и врсте послова које обављају овај рок је јако тешко испоштовати. Ако о породично-правном статусу детета одлучује суд, судска процедура има одређено време трајања јер се пре свега води рачуна да ли биолошки родитељ може да се рехабилитује. И ту се оставља неко време”, каже самостални саветник у Министарству за бригу о породици и демографију Стеван Поповић.
Према његовим речима, тек након тога када се утврди да биолошки родитељ не може да се рехабилитује, да нема сродника, доноси се одлука о лишавању родитељског права чиме се рашчишћава породично-правни статус детета, а дете тада има 3-4, а некад и више година.
И док се свим надлежним институцијама остави време да реагују, просечна старост детета које чека на усвојење је зато од четири до осам година.
Док надлежне институције не убрзају свој рад, будућим родитељима и усвојитељима не преостаје него да чекају и стрепе.