Zoran je jedan od 467 mašinovođa u Srbiji. Kilometri pruge su iza njega, sve dok nije dobio dozvolu da “sokolom” juri ka Novom Sadu.
“Prvo smo kretali teretnim vozovima, lokomotivama, putničkim, ekspres, dok nismo došli do ovako modernog i savremenog voza. Ovo je mnogo lep posao, ja ga mnogo volim, jeste lep mada i stresan, ali ko sme, taj i može, to je tako bilo uvek”, poručuje Zoran Đurđević, mađinovođa.
Uvek je voz važio za najkomforniji prevoz, ali smo od njega dizali ruke zbog čestih kvarova, čekanja, višesatnih kašnjenja. Ipak, oni koji i dalje tako putuju, kažu da stvari polako idu nabolje.
Da bi se to i desilo, neophodna je pruga na kojoj bi ubrzao. U proseku sada vozovi idu 55 kilometara na sat, a i dalje važi pravilo – što dalje od Beograda, to sporije.
Tri milijarde evra za investicije
“Još imamo pruge gde se vozovi saobraćaju laganim vožnjama. Takva je deonica barske pruge od Valjeva ka granici sa Crnom Gorom, takav je veći broj deonica od Beograda do Niša i to će nam u narednom periodu biti najveći izazovi”, ističe Nenad Stanisavljević iz preduzeća “Infrastruktura železnice Srbije”.
Dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Nebojša Bojović navodi da je u ovom trenutku ugovoreno preko tri milijarde evra za rekonstrukciju i izgradnju brojnih pravaca.
“Dakle, to su novci koji mogu da obezbede da se ovaj sistem vrati u ono vreme koje je predstavljao u bivšoj Jugoslaviji kada je bio jedan od dominantnih sistema prevoženja”, ocenjuje Bojović.
Srbija ima oko 3.500 kilometara pruge i više od 400 železničkih stanica. Mnogo je godina prespavala domaća železnica, ali ako je suditi po obećanim investicijama i rekonstrukcijama, polako se budi i nisu joj još prošli svi vozovi.