Када ђака заболи контролни, помоћ тражи од лекара. Стари, добро познати, рецепт користе и нове генерације да оправдају изостанак са провере знања.
“Кад кажу боли ме глава, ја питам који предмет. То је шала, наравно, али било шта да кажу од симптома, ми морамо да проверимо и да утврдимо да ли јесте или није“, каже др Оливера Тодоровић, начелница педијатрије Дома здравља “Др Милутин Ивковић” на Палилули.
Није ново ни да се оправдања лажирају.
“Још у време када сам ја ишла у школу, било је мангупа у генерацији који су правили фалсификате оправдања“, каже Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника Србије.
Међу децом у школама и у њиховим групама круже и важећа лекарска оправдања – оверена, без уписаних личних података, кажу у Унији средњошколаца Србије.
“У разговору са средњошколцима са којима радимо већ постоји та јавна тајна да постоји могућност да се оправдање набави у самој здравственој установи, да ли некој приватној или државној или просто када је неки ученик болестан да оде па да замоли за још које оправдање када буде било потребно тај тренутак да се искористи, да се можда пропусти неки час и слично, па може да добије неко оправдање више и касније ће просто допунити датум и неке сличне податке“, каже Елизабета Јагица из Уније средњошколаца Србије.
Продаја оправдања на друштвеним мрежама
Саговорница указује и на продају оправдања на друштвеним мрежама.
“Продају се и дистрибуирају лекарска оправдања са печатом и потписом лекара која су бланко”, каже Елизабета Јагица.
На снимку на друштвеној мрежи који Унија средњошколаца спомиње, где се оправдање продаје за 200 динара, на први поглед може се видети да оно није важеће јер нема све печате које валидно оправдање лекара има, али постоје и профили који нуде оправдања са свим печатима.
“Постоји факсимил и постоји округли печат установе који се ставља на два места. Лекари и педијатри знају тачно где се налазе та два места. И мора да постоји потпис изабраног лекара, а онда сви подаци који су релевантни за то дете, име, презиме, школа попуњавају сестре на шалтеру и то мора да буде попуњено јер можете тако бланко да дате неком другом детету“, каже докторка Тодоровић.
Оправдање би требало да донесе родитељ
Зна се и ко по закону треба да донесе оправдање у школу – родитељ. У пракси, доносе га и деца.
“Врло често постоји проблем у томе што родитељи због својих пословних обавеза или зато што живе негде даље нису у могућности, или већ своје приоритете постављају нешто другачије, па не долазе у школу, већ та оправдања шаљу по ученицима. Оног тренутка када одељенски старешина има поверење у ученика и у родитеља, то је негде једна од оних могућности коју ми прихватамо. Можда је ту проблем када родитељ не зна да ученик долази са оправдањем, када ученик сакрије од свог родитеља да ће побећи са неког часа или неког дана“, каже Мирјана Гашић из Уније синдиката просветних радника Србије.
Саопштење Уније средњошколаца о лекарским опрвдањима је уопштено, због чега није могуће одредити које тужилаштво би било надлежно да реагује, осим што би евентуално могло бити посла за Одељење за високотехнолошки криминал, објашњавају у Удружењу тужилаца Србије.
“Бланко оправдања не би у начелу требало да се издају. То није у складу с правилима здравствене заштите и ту би већ требало да постоји провера у оквиру здравствених установа. Међутим, то није кривично дело. У ситуацији да дете, бланко оправдање, које добију у неком легалном процесу, где је заиста отишао код лекара, уступи даље, да ли га прода или га дâ, и онда на то легално оправдање неко унесе своје друге податке, то би било кривично дело“, каже Лидија Комлен Николић, председница Председништва Удружења тужилаца Србије.
Разлози за злоупотребу
Оправдања за злоупотребу оправдања нема, али разлога зашто до тога долази има, и њима треба да се позабаве министарства просвете и здравља, истиче Унија средњошколаца Србије. Сматрају да су притиснути великим бројем школских обавеза, што је, кажу, претња по ментално здравље. У школи траже разумевање.
“Потребно им је сигурно окружење где ће моћи у школи и да науче и да имају времена за све своје ваннаставне обавезе. Средњошколци имају страх да приђу ПП службама, зато што мисле да ће њихове тајне и све што ће поверити психолозима и педагозима просто отићи и неко други чути, јер им је потребан искрен разговор, нарочито што се налазе у периоду адолесценције, када се суочавају са различитим потребама из средине и школе као и очекивањима окружења, породице“, каже Елизабета Јагица.
Из Министарства просвете одговарају да поред осталог сарађују са институцијама система, невладиним сектором и међународним организацијама по питању менталног здравља младих, што је, наводе, довело до многих програма стручног усавршавања и приручника запослених, стварања мреже саветовалишта, кол-центара где млади могу да се обрате за помоћ.
Кажу и да лекарска уверења издају здравствене установе и да Министарство просвете нема надлежност да утврђује њихову веродостојност, а да свако сазнање о злоупотребама треба пријавити здравственој инспекцији и полицији.
Министарство здравља и МУП нису одговорили на питања РТС-а.