Београд до краја године очекује прву траншу од 112 милиона евра, након што се обаве преостале процедуре. Реч о је пред-финансирању, па остатак средстава стизаће постепено у наредне три године, по утврђеном календару реформских корака.
“Преостало је још да потпишемо споразуме о грантовима и зајмовима са партнерима на Западном балкану. Они, затим, треба да прђоу кроз процедуру ратификације у њиховом парламентима. Наш циљ је да исплате почну што пре. Председница Европске комисије најавила је да ће се то догодити пре краја године”, рекла је за РТС Ана Писонеро, портпаролка Европске комисије за проширење.
Два пута годишње Европска комисија исплаћиваће опредељена средства, када се утврди да су договорене реформе остварене. Две трећине фонда чине повољни зајмови, а једну трећину укупног фонда, око 380 милиона у случају Србије, чине бесповратна средства.
Прво реформе, па новац
У наредне три године би Србија применом плана могла да увећа за око 50 одсто износ бесповратних средстава, у односу на оно што већ има на располагању. За разлику од постојећих ИПА фондова, међутим, принцип коришћења ће бити – прво реформе, па онда новац: тек када се утврди да су договорене мера спроведене, одговарајући буџет ће бити уплаћен у предвиђеном року.
Да би повукла опредељени новац, Србија ће морати да спроведе укупно 98 мера наведених у агенди у четири кључне области: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција, људски капитал и владавина права.
За сваки од корака одређен је одговарајући буџет. До краја 2024 године планирано је седам корака. Међу њима су и измене медијских закона: о електронским медијима, о информисању и усвајање закона о јавном сервису – мера која из плана повлачи 20.4 милиона евра.
Србија би могла 2025. године да повуче 428 милиона евра, од тога 122 милиона бесповратно за мере, као што су јачање капацитета транспортне мреже гаса у области енергетике или примена препорука ОДИХР-а и измена изборних закона
У 2026. године је предвиђено 516 милиона евра, а 2027. Србија може да рачуна на 529 милиона из плана раста, наводи се у документима реформске агенде, у које је увид имао РТС.
Предуслови
Међу предусловима за коришћење фондова је и поштовање демократских механизама и принцип владавине права.
Ана Писонеро, наглашава да ће ЕУ пажљиво пратити не само спровођење реформи, већ и поштовање предуслова за њихово коришћење.
“Србија се обавезала у реформској агенди да ће побољшати изборни оквир, у складу са препорукама ОДИХР-а и Савета Европе. Обавезала се и да ће се ускладити са стандардима ЕУ у медијским законима. То ћемо пратити стално и пре сваке наредне исплате”, каже Писонеро.
У случају Београда и Приштине, додатни предуслов је и “конструктивни ангажман” у дијалогу.
Усклађивање са спољном политиком и увођење санкција Русији није предуслов за новац, али јесте један од циљева плана, што ће се узимати у обзир при наредним исплатама које ће се вршити два пута годишње.
Уплате неће бити аутоматске
Многи аналитичари верују да план не нуди довољно да би се постигао циљ, односно хватање корака са економским просеком ЕУ и убрзање реформе.
Аднан Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност сматра да је план раста максимална понуда око којег је у овом тренутка могла да се унутар себе договори ЕУ.
“Овај однос у којем Европска комисија нуди своју техничку подршку и знање, заузврат тражи реформе и уз то даје додатни новац. То је позитиван приступ. Ако говоримо о томе да је циљ приближавање чланству у ЕУ или да план доведе Западни Балкан до чланства, онда овај план то не нуди. Све и да се потпуно испуне реформе које су договорене, оне неће значајно унапредити ниво припремљености земаља”, сматра Ћеримагић.
План нуди могућност Србији да европским новцем финансира сопствене реформе. Ипак, уплате неће ићи аутоматски – Европска комисија може да задржи или ускрати предвиђена средства, ако оцени да договорене мере нису спроведене.