Kada sumiramo mišljenja i domaćih i stranih stručnjaka, među njima vlada utešan zaključak: moglo je i gore. Razvijene zemlje sveta relativno dobro su podnele udarce i ispostavile se poprilično otpornim na podrhtavanja na tržištima koje je sukob proizveo. Sa druge strane, globalni jug nije prošao tako dobro.
Blic preporučuje
Srbija se, čini se iz današnje perspektive, svrstala u ovu prvu grupu zemalja koje su “relativno dobro” prošle u poslednjih 12 meseci.
“Nismo, ipak, tako loše prošli”
Da je to stvarno slučaj sa našom zemljom potvrdio je za “Blic Biznis” i ekonomista Ljubodrag Savić, koji ističe da su posledice sukoba na svetsku ekonomiju katastrofalne, ali da su se Evropa i Srbija uspešno konsolidovale.
– U početku smo imali dva problema. Jedan je bio vezan za rast cena, a onda je Rusija zavrnula slavine gasa za Evropu. Posle cena je bila nedovoljna količina. Kada smanjite isporuku gasa, onda Evropa neće da uzima i uvede sankcije na naftu. Vi nemate dovoljnu količinu i onda morate da je kupujete od nekih drugih. A u ekonomiji je jano, veća potražnja dovodi do rasta cena, a to dalje dovodi do rasta troškova, objašnjava Savić osvrćući se na poslednjih 12 meseci.
Foto: Dejan Briza / RAS Srbija
Kako ističe, mi smo jedna mala zemlja koja umnogome zavisi od sveta.
-Ove godine je srećna okolnost što smo imali ovako blagu zimu, Evropa se nekako provukla, ali je dobro oštećena. Kako sada stvari stoje, mi nismo ipak tako loše prošli. Međutim, ova svetska situacija će da traje, ističe on.
Energetska kriza i visoke cene u Evropi
Godina za nama ostaće prvenstveno upamćena po naglom rastu cena koje su delom direktna posledica rata, tj. njegovog efekta na tržište energenata.
– Imali smo energetsku krizu i jako visoke cene u Evropi. Primaran pokretač toga je bila nabavka i visoke cene prirodnog gasa, odnosno nedostatak tog eneregenta budući da Severni tok 2 nije ni pušten, tako da je gas iz Rusije za Evropu išao preko postojećih gasovoda u Ukrajini i delom preko onih koji se nalaze na Balkanu, a deo su turskog toka. To je izazvalo poremećaje i u ceni električne energije budući da se 20 odsto energije u Evropi proizvodi upravo iz prirodnog gasa. Ova poskupljenja su izazvala poremećaje i u drugim sektorima, poput cena drveta, peleta, objašnjava za “Blic Biznis” Željko Marković, lider za sektor energetike i resursa u “Deloitte-u”.
Foto: screenshot
On kaže da od ovog trenda ima i drugih posledica, kao što je na primer ubrzana promena, odnosno okretanje ka obnovljivim izvorima energije koji bi zamenili zavisnost od fosilnih goriva.
– Možemo da kažemo da je posledica ovog rata ubrzana promena, odnosno okretanje ka obnovljivim izvorima energije koji bi zamenili zavisnost od fosilnih goriva. To je i inače plan zbog dekarbonizacije i sprečavanja efekata staklene bašta. Evropa namerava da do 2050. godine izbaci sva fosilna goriva i bude neutralna po pitanju emisije ugljen-dioksida.
Komentarišući kakvi nas trendovi čekaju ubuduće, a da su direktna posledica ovog sukoba on ističe da će se Evropa još više truditi da se oslobodi ruskih energenata, i pretpostavlja da će i Srbija pratiti te tokove.
Foto: Emil Čonkić / Ringier
– Očekujemo da ćemo morati da diversifikujemo izvore snabdevanja što se tiče energenata. Što se tiče električne energije, tu smo u redu budući da imamo dovoljno kapaciteta da je sami proizvodimo, da ne zavisimo od uvoza. A u tom cilju ćemo u nekoj budućnosti morati da radimo na izgradnji obnovljivih izvora i jačati još više naš portfolio za proizvodnju električne energije. To će raditi i Evropa jer će kroz obnovljive izvore energije probati da substituiše taj ruski gas u što većoj mogućoj meri, zaključuje on.
Zanimljiva je činjenica da je na primer cena prirodnog gasa početkom godine i dalje bila skoro 3 puta veća nego pre izbijanja sukoba.
Sa ovakvim razvojem situacije, uveliko pesimistične prognoze o zaustavljanju inflacije od strane centralnih banaka, postale su samo mračnije. Kako je preko 50 različitih kamata u svetu podignuto u poslednjih 12 meseci recesija u svetu je sve bliža, a postoji i ozbiljan rizik da brojne valute sveta skliznu po vrednosti u odnosu na dolar, i sa sobom povuku čitave ekonomije
“Poremećaj svetskog bilansa hrane”
Kako se radi o Rusiji i Ukrajini, koje obe igraju značajne uloge na tržištu prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda, druga oblast u kojoj se najviše osete posledice ovog sukoba u svetu je tržište poljoprivrede.
– Rat između dve zemlje je pogodio i proizvođače pre svega osnovnih poljoprivrdnih proizvoda i tako uticao na poremećaj ukupnog svetskog bilansa hrane. Došlo je ograničenja ili zabrane prometa pšenice, kukuruza, suncokreta, kao i proizvoda za dalju preradu finalnih prehrambenih proizvoda. S’ obzirom na to da su Rusija i Ukrajina neki od najvećih svetskih proizvođača mineralnog đubriva njegov promet na tržištu je zbog rata poremećen i još ne funkcioniše kako treba, komentariše za “Blic Biznis” Milan Prostran, agroekonomista.
Sukob dve zemlje rezultirao je visokom cenom hrane, a već u martu prošle godine je cena pšenice sa standardnih 220 dolara skočila na oko 420.
Foto: screenshot
– Cena đubriva je povećana i više nego dvostruko. Tako da su se mnogi naši proizvođači zbog toga odrekli čak upotrebe ili su koristili znatno male količine, što se odrazilo na našu ukupnu proizvodnju. Srbiju je dodatno pogodila i suša prošle godine. Tako da će taj problem tek biti izražen u narednim godinama, kaže Prostran.
– Poskupeli su i seme i proizvodi za zaštitu bilja, tako da su generalno troškovi ulaganja u poljoprivredu veliki. Nažalost, poljoprivreda je žigosana kao sektor koji produkuje inflaciju jer najpre potrošači osete poskupljenja namirnica. Čak i kad se zaustavi rat, ovakva situacija će posle toga trajati bar dve godine, nastavlja on.
– Ali svakako to nije samo naš problem, svi se bore kako da prežive i nađu najbolji način za to – zaključio je Milan Prostran navodeći primer Francuske koja se takođe suočila sa velikom sušom, koja proizvodi skoro jednu petinu hrane u Evropi.
Foto: TV B92 / screenshot
Lanci snabdevanja
Sa sve većim geopolitičkim tenzijama, sve češće možemo pročitati izjave političkih stručnjaka da svet sve brže klizi ka deglobalizaciji, te da u tom procesu prvo stradaju trgovinski odnosi i lanci snabdevanja.
Kako kaže za “Blic Biznis”, Veljko M. Mijušković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu stiče se utisak da smo ušli u spiralu nekontrolisanih događaja, gde upravljanje rizikom više nije opciona već obavezna komponenta planiranja kod svih učesnika.
Prema njegovoj oceni, ova kriza ima višestruke posledice u globalnoj trgovini, ” od kojih su najvažnije sledeće: a) globalni rast cena robe široke potrošnje, kao i kapitala; b) neophodnost preduzeća da tragaju za alternativnim izvorima snabdevanja; c) nedostaci radne snage; d) disruptivne tendencije u procesu proizvodnje i uvozno-izvoznih aktivnosti, od kojih je ovaj prvi najveći.
Foto: Ustupljene fotografije
– Očekuje se da će u narednom periodu, pored datih inputa (energenata i energije, logističkih i digitalnih usluga), postojati ozbiljan cenovni pritisak na aluminijum, nikl, platinu i bakar što će zasigurno otvoriti prostor za nova poskupljenja, kaže on.
Kako on objašnjava, glavni problem kod traganja za alternativnim izvorima snabdevanja se ne ogleda smao u pronalaženju jeftinih resursa i inputa, već i ruta koje čine dopremanje izvesnijim i sigurnijim, podsećajući da je usled rata i sankcija nametnutih Rusiji moglo da dođe do ozbiljne nestašice hrane duž cele Evrope, ali i Bliskog Istoka i Severne Afrike.
– Konačno, disruptivne tendencije u domenu proizvodnje i uvozno-izvoznih aktivnosti uticale su na sve segmente logistike: manjak kontejnera čije korišćenje je drastično, čak do 5 puta poskupelo od početka 2020. godine i izbijanja pandemije COVID-19, avio, prekomorski i železnički transport. Disbalans postoji i u odnosu tražnje, koja je naročito u segmentu potrošnih dobara drastično skočila od 2020. godine i ponude, gde se javljaju ogromni zastoji u lukama i intermodalnim logističkim centrima, pre svega u Kini, ali i širom sveta, zaključuje Mijušković.
Trilion izgubljen u globalnoj proizvodnji
Generalni uticaj na svet koji ovaj rat ima ogleda se u procenama MMF-a koji je oborio sve projekcije za ovu i prethodnu godinu, i u par navrata su iz institucije istakli da je globalni gubitak od ovog sukoba negde oko 1 trilion dolara u izgubljenoj proizvodnji.
Takođe iz iste institucije je i podatak da je inflacija u bogatim zemljama prošle godine iznosila oko 7,3 odsto u proseku, dok je u siromašnijim zemljama globalnog juga ona iznosila u proseku 9,9 odsto.
Dolazak Rusa u Srbiju
(Izvor: Blic Biznis, Trading Economics, Associated Press)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.