Kompanije zaposlenima moraju da razviju osećaj svrhe, razloga, autonomije kao i da se osećaju angažovanim, kako ih ne bi napuštali. Kako je na predavanju u okviru Dana internet domena Srbije istakao Dejv Birs, britanski stručnjak teorije kreativnosti, kupci više cene proizvode oko kojih moraju malo da se potrude
On je trud uložen u dostizanje određenog cilja nazvao trenjem, smatrajući trenje snažnim generatorom vrednosti brenda, navedeno je u saopštenju. Kako je istakao, sve kompanije imaju ultimativni san, a to je da ih kupci toliko vole da nose njihov brend i da se identifikuju sa njima. Odanost brendu može se postići tako što kompanije pred kupce postavljaju određene ciljeve, kako bi pri realizaciji uložili trud i time zaslužio svoj odnos sa brendom.
– Tako razvijaju osećaj posebnosti, ekskluziviteta, pa i pripadnosti brendu, što dalje uzrokuje lučenje hormona sreće i razvijanja dugotrajne veze sa brendom – objašnjava Birs, čija najnovija knjiga Trenje, koju je napisao zajedno sa Sun Iuom, izaziva pometnju u digitalnoj industriji.
Kako bi ilustrovao ovakve primere, Birs kaže da su po prirodi ljudi lenji.
– Ranije smo morali da se potrudimo oko hrane i da je svakodnevno pronalazimo i lovimo. I to je bio prilično težak život. Zatim je došla era kad kad je čovek razvio farme, brinuo o životinjama i razvijao useve. Industrijska revolucija koja je došla kasnije zahtevala je takođe određene napore. U današnje vreme poslovi su takvi da veći deo radnog vremena provodimo uglavnom sedeći. Da li smo pametniji i kako to utiče na naš mozak? Imamo epidemiju srčanih bolesti, problema sa leđima jer se ne krećemo mnogo – ilustruje Birs.
Kako istuče, istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji, pokazalo je da tokom života, čak 8 godina provedemo sedeći i da to ima uticaj kako na naše telo tako i na naše mentalno zdravlje.
– Naše telo i mozak su povezani i zato moramo da nastavimo da se krećemo. Mobilni telefoni su zamenili našu memoriju. Koliko nas je poslednjih godina zapamtilo neki broj telefona napamet? Kad je sabiranje u pitanju, koliko nas koristi mozak pri jednostavnoj matematičkoj operaciji? Uzmemo digitron i izračunamo. Današnje generacije ne znaju da čitaju mape jer koristimo google mape i time smanjujemo naše sposobnosti. Ako volite tehnologiju morate biti obazrivi kako je koristite – ističe on.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Na koji način uloženi trud povećava vrednost proizvoda?
Istraživanja su pokazala da uloženi trud povećava vrednost i prodaju proizvoda.
Primer koji je Birs naveo je prodaja gotovog kolača u Americi. Naime, kompanija je napravila proizvod za koji nije bilo potrebno ulaganje dodatnog truda. Sve što je trebalo da domaćice urade je da pomešaju sastojke iz pakovanja i ispeku kolač. Prodaja je išla loše. Zašto?
– Istraživanje je pokazalo da je ceo proces prelak za domaćice i da one kroz ulaganje određenog truda pri spremanju hrane za ukućane iskazuju svoju ljubav i pažnju prema njima. Došli su na ideju da izbace neke sastojke i u uputstvu je navedeno da je samo potrebno da se dodaju jaja i voda. Prodaja je porasla jer su domaćice morale da ulože određeni trud i na taj način iskažu ljubav prema svojoj porodici – pojašnjava on.
Kako uz pomoć ekskluziviteta povećati prodaju?
Zašto kupujete skupe satove? Oni nam pokazuju vreme i funkcija je uglavnom ista kao i kod bilo kog osrednjeg sata. Kupujete ga jer se osećate moćnije, poslovnije, autoritativnije. Kupujete ga iz emocionalnih razloga.
Šta je to što neki proizvod čini ekskluzivnim?
Ekskluzivan proizvod ne mora nužno biti i skup. Značenje reči ukazuje na to da samim tim što je neki proizvod ekskluzivan, isključuje iz toga određene ljude ili grupe ljudi.
– Kajli Džener je dobar primer za tako nešto. Ona je jedna od najbogatijih mladih žena današnjice. Na tržište je plasirala liniju kozmetičkih proizvoda koja je prodata u ogromnim količinama. To je postigla tako što je kozmetika, iako nije skupa, bila dostupna samo njenim pratiocima. Samim tim je iz procesa isključila sve one koji je ne prate na društvenim mrežama. Dobar primer je i hotelska kompanija koja je dozvolila boravak u svom hotelu svima sem deci. Ili pripadnost organizaciji kojoj mogu da se pridruže samo ljudi koji su istrčali 100 maratona – navodi Birs, koji je i edukator.
Kako dalje objašnjava, kad ljudi ulože dodatni trud, onda imaju i veća očekivanja. Neke kompanije ne obezbeđuju zaposlenima dodatnu obuku, i time oni ostaju prosečni. Sa druge strane imamo primere kompanija koje svojim zaposlenima pružaju dodatne obuke i kurseve, čime oni postaju sposobniji, pa se može desiti da zahvaljući tome i odlaze u druge firme. Kako biste razvili inspiraciju, potrebno je da se za nešto zauzmete.
– U periodu korone smo videli da ljudi ulažu u sebe i uče. Potrebno im je pomoći da se unaprede. Stoga je bolje da ne olakšavate previše korisnicima, prijateljima, kolegama. Time će biti više angažovani što će ih povezati sa aktivnostima koje obavljaju – zaključio je Birs u svom izlaganju.
Birs organizuje i nekoliko kurseva na LinkedIn Learning platformi. Takođe je počeo da izdaje sopstvene kurseve na davebirss.com. Tokom izolacije pokrenuo je “Virtual Presenting Academy” da pokaže ljudima kako da se profesionalno predstave uz pomoć veb kamere. Njegov pristup je privukao veliku pažnju i sada savetuje kompanije o njihovim prezentacijama i virtuelnim događajima.