Kina je nedavno uspostavila procedure i ukinula karantin za uvoz smrznutog voća iz bilo koje države. Proizvođači, prerađivači i skladištari i dalje će morati da se registruju pri kineskom državnom preduzeću za uvoz hrane, pre plasmana robe na to tržište. Ipak, nova politika uvoza te zemlje olakšaće velikim proizvođačima izvoz smrznutog bobičastog i jagodastog voća, pa tako i malina – među kojima je i Srbija.
Dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo iz Instituta za voćarstvo u Čačku, potvrdio je za „Politiku” da sada praktično i nije postojala zakonska mogućnost za ulazak smrznute maline i mešanog jagodastog voća na kinesko tržište.
– Sa porastom životnog standarda i povećane potražnje za malinom i smrznutim jagodastim voćem tokom, i posle epidemije virusa korona u Kini, rasla je i svest i potreba za postojanjem ovakve robe na tržištu – kaže Leposavić. Posebno je u razvoju pekarska i prehrambena industrija koja će najveću korist imati od uvoza smrznutog voća.
Prema rečima našeg sagovornika, treba napomenuti da u Kini ranije nije postojala ni kultura korišćenja smrznutog voća ovog tipa, niti je većina stanovništva bila upoznata sa dobrobitima njegovog korišćenja u ishrani. Situacija je sada drastično promenjena, malina je sve traženija. Tome je, napominje, značajno doprinela i aktivnost Svetske organizacije proizvođača maline (IRO) i njihovih predstavnika u Kini koji su višegodišnjim radom i aktivnostima značajno doprineli poboljšanju situacije i svesti kod kineskog naroda. Podsetimo, poslednja 13. konferencija ove organizacije održana je upravo u Kini u maju ove godine. Predstavnici zemalja koji čine organizaciju, a Srbija je jedan od osnivača IRO-a, primljeni su na najvišem nivou i imali su veliki broj sastanaka sa visokim predstavnicima Ministarstava poljoprivrede, nauke i privrede i koji su inicirali aktiviranje mera da malina i smrznuto jagodasto voće tek sada budu dostupni široj populaciji naroda Kine.
– Kinezi su upoznati sa kvalitetom maline koji se proizvodi kod nas i ovo je šansa za naše izvoznike koji su poslednjih godina imali problema sa plasmanom na tradicionalna tržišta. Te države su zbog ekonomske krize smanjivale potražnju za malinom koja pripada takozvanom luksuznom voću, a potrošači su zbog cene zamenili malinu nekim drugim proizvodima – objašnjava Leposavić, koji je na poslednjem skupu IRO predstavljao Srbiju.
Prema njegovom mišljenju, pozitivan trend rasta tražnje u Kini treba umešno iskoristiti. Svakako i činjenicu da Srbija i Kina imaju sporazum o slobodnoj trgovini, pa smo u povoljnijoj situaciji u odnosu na druge zemlje.
–Treba pomenuti da i Čile ima povoljan govor sa Kinom, ali malinarstvo u ovoj zemlji, kao i kod nas godinama stagnira i postoje brojni programi kojima ova latinoamerička zemlja pokušava da revitalizuje i stabilizuje proizvodnju maline – ističe Aleksandar Leposavić.