Kineski izvoznici – poslednji pouzdani stub druge po veličini svetske ekonomije dok se borila sa pandemijom, slabom potrošnjom i krizom imovine – upozoravaju na teška vremena koja su pred nama jer ih mekša prekomorska tržišta primoravaju da otpuštaju radnike i pređu na robu niže vrednosti pa čak i iznajmljuju svoje fabrike.
Piše: Tanjug
0:00/ 0:00
Foto: ANDY WONG / Tanjug/AP
Zvona za uzbunu oglasila su se za kinesku ekonomiju od 18 biliona dolara kada su podaci o trgovini prošle nedelje pokazali da je rast izvoza znatno manji od očekivanja i usporavanje po prvi put u četiri meseca, piše Rojters.
Blic preporučuje
Ti alarmi odjekuju u radionicama širom proizvodnih centara istočne i južne Kine, u industrijama od mašinskih delova i tekstila do visokotehnoloških kućnih aparata, gde se preduzeća povlače dok izvozne narudžbine presušuju.
“Veoma je verovatno da će kineski izvoz dodatno usporiti ili se čak smanjiti u narednim mesecima, pošto vodeći ekonomski pokazatelji ukazuju na usporavanje globalnog rasta ili čak recesiju”, rekao je Nie Wen, ekonomista Hwabao Trusta sa sedištem u Šangaju.
Foto: NG HAN GUAN / Tanjug/AP
Izvoz je vitalan za Kinu više nego ikad, sa svim drugim stubovima njene ekonomije na klimavim nogama. Nie procenjuje da će izvoz činiti 30-40 odsto rasta kineskog BDP-a ove godine, u odnosu na 20 odsto prošle godine, čak i kada su odlazne isporuke spore.
“U prvih osam meseci uopšte nismo imali izvozne porudžbine”, rekao je Yang Bingben (35), čija kompanija proizvodi ventile za industrijsku upotrebu u istočnom kineskom izvoznom i proizvodnom centru Wenzhou.
Otpustio je sve osim 17 od svojih 150 radnika i iznajmio većinu svoje fabrike od 7.500 kvadratnih metara (80.730 kvadratnih stopa).
Foto: ANDY WONG / Tanjug/AP
On ne vidi malo nade za četvrti kvartal, što je tipično za njegovu najprometniju sezonu, i očekuje da će prodaja ove godine pasti za 50-65% u odnosu na prošlu godinu, sa domaćom ekonomijom koja je u zastoju nesposobna da nadoknadi zastoj u padu izvoza.
Da bi se podržao sektor, povećani su popusti na izvozne takse, a na sastanku vlade kojim je u utorak predsedavao premijer Li Kećijang obećana je podrška izvoznicima i uvoznicima da obezbede narudžbine, prošire tržišta i poboljšaju efikasnost lučkih operacija i logistike.
Oslonac na izvozu
Kina je tokom godina smanjila oslanjanje svoje privrede na izvoz za rast i smanjila svoju izloženost globalnim faktorima koji su van njene kontrole, dok se neka jeftina proizvodnja premešta u druge zemlje kao što je Vijetnam kako Kina postaje sve bogatija i njeni troškovi rastu. .
U pet godina pre pandemije, od 2014. do 2019. godine, udeo izvoza u kineskom BDP-u se smanjio na 18,4 odsto sa 23,5 odsto, prema podacima Svetske banke.
Ali taj udeo se ponovo povećao sa pojavom COVID-19, dostigavši 20 odsto prošle godine, delom zato što su zaključani potrošači koji se nalaze kod kuće širom sveta pokupili kinesku elektroniku i potrepštine za domaćinstvo. To je takođe pomoglo da se podstakne ukupni ekonomski rast Kine.
Međutim, pandemija se ove godine vratila u Kinu. Njeni strogi napori da obuzda domaće epidemije COVID-a doveli su do zatvaranja koji su poremetili lance snabdevanja i otpremu.
Ali mnogo zlokobnije za izvoznike, kažu, bilo je usporavanje potražnje u inostranstvu, jer posledice pandemije i sukob u Ukrajini podstiču inflaciju i strožiju monetarnu politiku koja depresivno utiče na globalni rast.
“Slaba potražnja za robotskim usisivačima u Evropi je iznad naših očekivanja ove godine, sa kupcima koji daju manje porudžbina i ne žele da kupuju skupe proizvode” rekao je Qi Yong, izvoznik pametne kućne elektronike iz Šenžena.
Foto: NG HAN GUAN / Tanjug/AP
“U poređenju sa 2020. i 2021., ova godina je teža, puna neviđenih teškoća“, rekao je on. Dok su isporuke porasle ovog meseca uoči Božića, rekao je on, prodaja bi ipak mogla pasti za 20 odsto u trećem kvartalu u odnosu na godinu ranije.
Otpustio je 30 odsto svog osoblja, na oko 200, i mogao bi da otpusti još radnika ako uslovi poslovanja to budu zahtevali.
Kineske kompanije koje se bave izvozom i uvozom robe i usluga zapošljavaju jednu petinu kineske radne snage, obezbeđujući 180 miliona radnih mesta. Neki izvoznici prilagođavaju svoje poslovanje kao odgovor na pad proizvodnjom jeftinije robe, ali će i to pojesti prihod.
Miao Yujie, koji vodi izvoznu kompaniju u istočnom kineskom Hangzhou, rekao je da je počeo da koristi jeftinije sirovine i da proizvodi elektronsku robu i odeću niže vrednosti koja bi se dopala potrošačima koji su oprezni u pogledu inflacije i cene.
“Biće velikog pada izvoza u drugoj polovini godine“, rekao je Miao.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.