Kinezi izgradili jednu od najvećih vetroelektrana na svetu! Sama napaja 55.000 domaćinstava: Strujom može da snabdeva celi jedan grad

Kina ne gradi samo daleko najjeftinije, nego i najveće vetroelektrane na svetu. Sredinom oktobra predstavili su vetroturbinu gigantskih razmera, koja strujom može da snabdeva celi jedan grad s 55.000 domaćinstava.

Foto: Zoran Ilić / Ringier

Kineska državna kompanija Dongfang Electric izgradila je vetroturbinu od 18 megavata (MV) prošlog juna. Ali Kinezi su ponovo podigli lestvicu, izgradivši vetroturbinu od 26 MV (DEC) koja je sišla sa proizvodne trake u gradu Fućin na pacifičkoj obali provincije Fudžijan.

Reč je o objektu gigantskih razmera, sa stubom visine oko 190 metara (kao zgrada od 63 sprata) i lopaticama prečnika 310 metara, koji može da snabdeva strujom do 55.000 domaćinstava. U poređenju sa ovim, evropske i američke vetroturbine su zapravo veoma skromne: daleko najveći sistem proizvođača Vestas do sada ima snagu od 15 MV, dok je stub visok skoro 150 metara. Klase od pet do osam MV su standardne, i imaju najveći prečnik rotora od 150 i visinu stuba od 117 metara.

Da li veličina sistema ima smisla?

EU planira da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, a vetroparkovi na moru će ovde igrati ključnu ulogu u zemljama poput Nemačke, gde je prostor na kopnu ograničen, a solarni potencijal slab. Nemačka savezna vlada želi da poveća ukupnu proizvodnju električne energije u priobalnim vetroparkovima na najmanje 30 GV do 2030. godine i na najmanje 70 GV do 2045. Međutim, s obzirom na to da postoji ograničen prostor za priobalne vetroparkove u Severnom i Baltičkom moru, poželjno je graditi i elektrane na moru koje štede prostor.

Foto: Predrag Dedijer / Ringier

Veoma visoke turbine bi stoga mogle biti rešenje, a tržište će odlučiti koje veličine sistema imaju smisla u kom delu EU. U principu se koriste sve veće morske vetroturbine – dok su sredinom 1990-ih imale snagu od 0,5 megavata, trenutni standard je oko 15.

Korišćenje sve većih turbina imalo je pozitivan uticaj na troškove proizvodnje energije. Troškovi po kilovat satu proizvedene električne energije padaju jer se raspoloživi prostor i komponente bolje koriste. Vetropark sa turbinama od 20 MV zapravo zahteva manje delova, komponenti i kablova od vetroparka sa turbinama od 10 MV.

Nezavisno od stranih delova

Zapadni proizvođači takođe istražuju koncept velikih turbina snage veće od 20 MV. Uglavnom da bi savladali tehnologiju, u slučaju da bude tražena na tržištu. Ali kako stvari trenutno stoje, potražnja za ovim tipovima turbina na evropskom tlu još nije zaživela.

Lanac snabdevanja u Kini potpuno je nezavisan od stranih delova i znanja, ističu proizvođači najveće vetroturbine na svetu. Ceo sistem se sastoji od više od 30.000 delova, a sve ključne tehnologije kao što su generatori, rotori sa lopaticama, ležajevi i elektronski sistemi upravljanja su ‘made in China’. U Evropi i među zapadnim proizvođačima, s druge strane, tek treba da se uspostavi proizvodnja većih komponenti i jačih kablova.

Pitanje je i kako tako velike vetroturbine usidriti u moru. Vetroturbine na moru se obično grade na tzv monopile, na podupiraču zabijenom duboko u morsko dno. Ali još uvek nije poznato da li je tehnologija potpuno bezbedna za tako velike i teške vetroturbine. Trenutno dostupne alternative su mnogo složenije, skuplje i zahtevaju više prostora. Vetroturbine više nisu mogle da se grade tako blizu jedna drugoj.

(tPortal)