- Nada Matić Novinarka Blic Biznisa
Evropa je krcata bankama, ali zaista, zaista velikih je malo. Ali kuća upravo takve težine u perspektivi bila bi ujedinjena Commerzbank i UniCredit. Andrea Orsel, 61-godišnji Italijan koji je na čelu UniCredita od aprila 2021. godine, čvrsto veruje u to.
Foto: Facundo Arrizabalaga / EPA;
Italijanski div u čijoj je grupaciji i najveća hrvatska banka, nedavno je potpuno iznenađujuće stekao devet posto udela Komercbanke, druge po veličini banke u Nemačkoj. Tim je manevrom Orsel na “krivoj nozi” ulovio ne samo upravljanje bankom, već i nemačku politiku.
Blic preporučuje
Na tu se vest nadovezala i nova da je UniCredit počeo otkupljivati čak 1,7 milijardi evra vlastitih deonica kako bi ispunila najveće obećanje isplate među evropskim bankama. Orsel je kao glavni izvršni direktor obećao vratiti 10 milijardi evra deoničarima ove godine, što je prema Blumbergovim podacima rekordan iznos među evopskim bankama.
UniCredit je saopštio da kupovina akcija Komercbanke neće uticati na politiku distribucije. Orsel nije zadovoljan sa devet odsto Komercbanke sve dok ima ideju da podigne “mastodonta” koji bi, logično, imao mnogo više moći od dve velike banke koje svaka u svom čamcu. I teško da će tako lako odustati, jer su veliki poslovi upravo Orselov specijalitet.
Foto: EPA/ Facundo Arrizabalaga / Ringier
“Nikad ne diži kredit”
Rođen u Rimu pre 20 godina, bio je poznat kao jedan od najbolje povezanih evropskih bankara. Njegov uspon u bankarskom svetu počeo je 1987. godine u banci Midland Montagu, u sektoru zajmova, iako je zapravo dolazak u Merrill Linch, tada Bank of America, bio prekretnica njegove karijere. Tamo je 20 godina, od 1992. do 2012. godine, vodio jedno od najvažnijih odeljenja iz koje je obavio prve spektakularne i dobro plaćene transakcije.
Drugi ključni momenat bilo je spajanje banke sada globalno poznate kao Credit. Tadašnjem menadžeru UniCredit*a cena izlaska na berzu delovala je neprikladno. Čuvši za to, Orsel ga je pozvao i predložio spajanje sa konkurentskom bankom, Credito Italiano, i tako je nastala najveća banka na “Čizmi” – UniCredit.
Orsel je takođe predvodio spajanje Banco Bilbao Vizcaia i Argentaria. Danas je ta bankarska kuća poznata kao BBVA i druga je po veličini u Španiji. Preuzimanjem nemačke Hipo-Vereinsbank (HVB) preko UniCredit-a 2015. godine, Orcel je već “orkestrirao” kao bankar Merrill Linch. Pomalo ironično, tema njegove teze bila je – neprijateljska preuzimanja.
Foto: Riccardo De Luca, File / Tanjug/AP
Ali nisu se svi poslovi završili tako srećno. On je završio spektakularno skupo preuzimanje ABN Amr-a od strane Kraljevske banke Škotske neposredno pre izbijanja finansijske krize, a RBS je brzo nesrećno skliznuo. To je morala da preuzme država, a trebalo je deset godina da se vrati u profit. „Sa znanjem koje danas imam, ne bismo ulazili u tu akviziciju“, rekao je Orcel mnogo godina kasnije.
Gotovo je neverovatno da Orsel potiče iz porodice u kojoj su ga učili: Nikada ne dižite kredit, čak i ako kupite automobil, platite ga u gotovini! Barem je tako rekao u intervjuu bečkom Presseu 2022. godine, kada je već bio izvršni direktor banke UniCredit.
Automobili kao strast
Probio se i u švajcarski UBS. U svet investicionog bankarstva ušao je nakon što je tamošnji trgovac izgubio dve milijarde dolara. Nije baš sve obradovao svojim stilom upravljanja… „Orcel je najbolji bankar sa kojim sam radio i najgori menadžer koga sam video u životu“, rekao je jednom od njegovih saradnika. „Iskreno, nisam jednostavan, a veoma sam zahtevan. Ali nikada ne nudim niti tražim nešto što sam ne bih uradio“, rekao je za Fajnenšel tajms.
U UBS-u je stekao nadimak „Ronaldo investicionog bankarstva“, a da mu je fudbal veoma blizak otkrio je izjavom u kojoj je povukao prilično svetlucavu paralelu: Ono što je Hrvatska u fudbalu, UBS je u investicionom bankarstvu!“. Bilo je to tokom Svetskog prvenstva 2018. u Rusiji, gde je Hrvatska senzacionalno ušla u finale. Njegova druga strast su automobili, pa bi povukao paralele između banaka, poredeći ih sa Ferarijem i Fijatom, u zavisnosti od njihove veličine.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Najbolnije iskustvo u karijeri Orselu je priuštio španski Santander, sa kojim je godinama bio u poslovnom odnosu dok je radio u Meril Linču. Španci su 2018. najavili da dovode čelnika investicione banke UBS za novog generalnog direktora, da bi samo pola godine kasnije promenili svoju odluku.
Orcel im je navodno bio preskup i nisu mogli da se dogovore oko odštete koja je morala da se isplati Švajcarcima. „Iznenađenje, tuga, teško razočarenje. Bio je to crni labud, nešto što mi se nikada nije dogodilo“, rekao je kasnije za FT. Orcel je tužio i dobio više od 50 miliona evra odštete. Naravno, nije završio na ulici, već mu je ponuđena fotelja UniCredit-a.