U Srbiji ovaj posao nije uređen zakonom. Ne postoji zvaničan registar dadilja, a njihovu uslugu u našoj zemlji malo ko može da priušti. Na ovu temu za “Blic dan” govorile su Tanja Vujanović iz Udruženja dadilja Srbije “Vida”, Jelenom Ćirić Nikolić, urednicom portala “Bebac” i Jelenom Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Blic preporučuje
– Zanimanje dadilja ne postoji. Znači, ne postoje akreditovani programi na nivou države za to zanimanje. Naravno, da bi ovaj program bio akreditovan, moraju da postoje neki standardi da bi se napravili programi i obuke. Postoje neke obuke, ali to ništa nije akreditovano u smislu da država garantuje za kvalitet tih obuka, odnosno za kvalifikacije i kompetencije koje ti ljudi koji prođu te obuke imaju, rekla je u emisiji “Blic dan” Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Zanimanje van uređene radne zone
Prema njenim rečima, sada postoji opcija da nekog prijavite na pola radnog vremena, na puno radno vreme, ali to je u praksi redak slučaj.
– Bile su intencije da se u Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi uvedu kućne i pomoćne osoblje. To su neki olakšani načini zapošljavanja tih ljudi kako bi se oni uveli u legalne tokove, u smislu da poslodavac može da ga prijavi i radi kod njega dva dana, tri sata, osam sati. Da ima osiguranje u slučaju profesionalnog oboljenja i povrede na radu. I plaća se porez 10%, s tim što znači plati ga po satu, radi pet sati, on tamo uplati preko elektronske sve. Zato je to pojednostavljeno angažovanje, objasnila je Jevtović.
Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
Kako je istakla, s tom inicijativom se stalo prošle godine, ali pre nekoliko dana je upućen poziv od strane Resornog ministarstva za ponovno formiranje radne grupe.
– To bi bilo dobro za te žene koje to rade, moći će jednostavno da uđu u te legalne tokove, da dobiju neki staž i tome slično što nažalost ovde kod nas i nije praksa, kazala je Jevtović.
Obuka
Tanja Vujanović iz “Udruženja dadilja Vida” rekla je da je trenutno, govoreći o poslu dadilje, taj posao u sivoj zoni, te da je u pitanju rad na crno.
– Sve žene imaju pristup tim oglasima i generalno svako može da se javi na oglase i da konkuriše. Mi kao udruženje se trudimo da celu tu priču malo profilišemo, da se dadilja profiliše kao zanimanje, radimo razne edukacije, da bi nekako istupili u kontakt sa tim dadiljama, da bi mi videli ko su one, u koje edukacije ulažu, na kom nivou se bave tim poslom, kazala je Vujanović.
Njihova želja je, dodaje, da dadilja postoji zvanično kao zanimanje, da postoji obuka.
– Mi organizujemo, na primer, sada Montesori, prvu pomoć i neke stvari koje su zaista važne kada neko radi sa detetom. Bezbednost je jedna od najvažnijih stvari. Puno dadilja koje sam pitala, koje jesu članice udruženja, da li su završile osnovnu, bazičnu obuku prve pomoći, ne, nisu. Kako bi reagovale u nekim situacijama, nažalost, one to ne znaju, istakla je Vujanović.
Foto: Shutterstock / Ringier
A kakva je razlika između dadilje i bebisiterke?
– Pa, suštinski, nema neke velike razlike. Bebisiterka je više angažovana za povremene poslove. Dadilja je ipak kao neki član u porodici koje je uglavnom tu puno radno vreme ili čak u varijanti da živi sa porodicom. Eto, to je samo ta neka razlika. Suštinski obavljaju isti posao, brinu o detetu, kazala je Vujanović.
Bez jasnih granica između obaveza i odgovornosti
Kada se pomene ova tema, problema je nekoliko – mi nemamo zanimanje dadilje, nemamo udruženje dadilja, ne znamo koje su cene, ne možemo da štitimo prava ni dadilja, prava dece koju čuvaju, a ni prava roditelja.
– Dadilje se uglavnom traže zato što vrtića nema, mesta u vrtićima nema i one su kao neka ispomoć da bi majka mogla da ide na posao, da bi otac mogao da ide na posao, bake i deke još uvek rade. Dakle, mi moramo sami sebe da obezbeđujemo. Imamo Hrvatsku, državu koja je po nalogu i po direktivama Evropske unije uvela zanimanje dadilje. Oni imaju akreditovane programe, imaju registar dadilja. Dakle, imaju tačno odgovornosti i jedne i druge strane, kazala je Jelena Ćirić Nikolić, urednica portala “Bebac”.
Posao je izuzetno odgovoran, a nažalost ne možemo da, kada dođe do problema, utvrdimo ko je tu kriv.
– Ne postoje jasne linije i dogovori između porodice. Zakon bi bio rešenje problema, zato što vi u tom momentu kada angažujete dadilju koja se registruje, tačno znate koje su odgovornosti vaše, koje su odgovornosti dadilje. Dakle, vi ne možete da ostavite prazan prostor da će dadilja možda nekada i da vam skuva, što se često dešava, sigurno sam da znate. S druge strane, rekli ste, nije diskriminacija kad kažemo da su žene u pitanju. Da, ovo su zanimanja koja rade većinom žene. Dakle, to jeste suštinska diskriminacija jednog ženskog zanimanja koja se odnosi na negu. I sva zanimanja koja se u ovoj državi odnose na negu, uglavnom spadaju na ženska pleća i uglavnom budu nekako zapostavljene, istakla je Ćirić Nikolić u emisiji “Blic dan”.
Jako mali odziv za posao dadilje
U Hrvatskoj je registrovano preko dve stotine udruženja koja daju ovakve usluge.
– Ne postoji mi u jednom školskom programu zanimanje dadilja. Postoje vaspitačice, negovateljice, sad ja da ne nabrajam dalje, ali uglavnom dadilja kao dadilja ne postoji. Da bi to postojalo, mora da bude akreditovano. A da bi bilo akreditovano, upravo moraju da postoje neki standardi. Ko može da bude dadilja? Da li je to neko ko ima 25 do 60 godina? Mora da bude zdrava? Naravno, da li je tu da se psihički neko sposoban, istakla je Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
Prema njenim rečima, stiče se utisak da svako ko nema šta da radi i nema neki posao, a trebaju mu pare, vidi oglas i kaže “ja ću im biti dadilja”.
Prema rečima Tanje Vujanović jako je mali odziv dadilja.
– Mi imamo ogroman deficit. Na primer, na deset mama mi imamo samo dve dadilje. Opet se vraćamo na deficit dadilja. Veliki je deficit, a opet, dadilje nisu motivisane da uče. One traže posao. One žele da naplate. Traže zaista visoke iznose. Za osmočasovno radno vreme traže od 800 do 1.000 evra, a čak neko i više od toga na mesečnom nivou, rekla je Vujanović.
Inače, najveća potražnja za dadiljama u našoj zemlji javlja se sredinom avgusta meseca kada se roditelji vrate sa odmora.