среда, 25.10.2023, 15:03 -> 16:48
Извор: РТС
Аутор: Тања Димитрић Мијаиловић
Оживљавању заборављеног старог заната и занемарених материјала помаже пројекат који НАЛЕД и Етно-мрежа спроводе у партнерству са Удружењем “Босанске рукотворине”. Сремска Митровица је први пут домаћин радионице пустовања.
Ко је уместо сламарице имао мадрац од вуне, био је богат човек, имао је велико стадо оваца и вредне домаћице, знало се још у средњовековној Србији. Вуна се прво прала, сушила, рашчешљавала а пустовањем правили гуњеви и играчке.
“Слаже се у једном слоју па преко као крст, наслаже се једно два центиметра, овде једно 20 грама, полако покретима се стиска додаје се сапуница и то траје једно два сата”, каже Славица Стошић, из Лознице.
“Мора да се истисне вода што боље да би се задржао облик и да би се димензије потрефиле да би касније могло лепо да се шара, а овде сам зато што волим да хеклам и штрикам па ми је и ово било интересантно, бака ме упутила”, каже Ивана Мелачић, из Сремске Митровице.
Заборављени занат поново оживљава. У радионици у Сремској Митровици двадесетак чланица из Србије и Босне и Херцеговине савлађују мокру и суву технику пустовања. Само једна лоптица прави се четири сата, за украшавање – на хиљаде нових убода.
“Рекли су нам да боцкамо ово да би дошло облик лоптице 26 обим – јел тешко – није, интересантно зато што то никад нисам радила”, каже Рајка Дабић, из Власенице.
“Ја сам све учила од своје мајке и знам доста тога, али ово нисам никад радила”, наводи Ранка Ђурђић, из Власенице.
Да се сачува нематеријално културно наслеђе је мисија, оснаживање женског предузетништва додатни мотив.
“Пустовање се поново одомаћило у Србији јер је то заиста један креативан занат који испуњава жене, јер га раде са љубављу, ради се са вуном која је природни материјал која има много добра својства и лековита за коју постоји проблем да се у Србији баца уместо да се користи у креативној индустрији”, сматра Снежана Јовановић из “Етно мреже”.
“Ови производи који се израђују овде су веома аутентични и упечатљиви тако да ће употпунити туристичку понуду нашег града као сувенири јер су израђени пре свега техником пустовања вуне са мотивима који представљају наш град царски Сирмијум”, наводи Дајана Савићевић из удружења “Златно руно Сирмијума” из Сремске Митровице.
И ако је један од најстаријих заната, пустовање је тек пре десетак година извучено из заборава и то уз помоћ мајсторица из Мађарске и Бугарске. Данас међу више од 20 удружења и предузетничких радњи у “Етно мрежи” – половина пустује.