Koje su stare sorte jabuka preživele u voćnjacima u svetu, ali i Srbiji, i koje su danas najtraženije među potrošačima i proizvođačima?
U vezi s ovim pitanjima razvila se žustra polemika na društvenim mrežama od kada je nedavno objavljena vest da se u Kanadi još uzgaja sorta mekintoš koja se smatra najstarijom kultivisanom sortom jabuke na svetu i koja je komercijalno dostupna od osamdesetih godina 19. veka, a trenutno i jedna od deset najprodavaniji jabuka u Severnoj Americi.
Vest koju su objavili svetski mediji izazvala je podozrenje čitalaca „Politike” jer neki od njih smatraju da je teško dokazivo koja bi sorta jabuke mogla dobiti ovaj epitet. Profesor dr Zoran Keserović, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za voćarstvo, kaže za „Politiku” da je teško sa sigurnošću reći koja je kultivisana sorta jabuka najstarija na svetu.
– Ne postoje naučni dokazi, ali postoji mnogo starih sorti koje su popularne i dalje se gaje. Malo je to i do marketinga – ističe naš sagovornik.
Napominje da ima dosta šumskih jabuka, reč je o sitnim jabukama, različite krupnoće, od kojih su selekcijom i nastajale pojedine sorte. Kod nas u Srbiji, recimo, šumatovka. Te divlje vrste se koriste i sada u podizanju savremenih zasada jabuke, gde se one koriste kao oprašivači za ove sorte.
Prema njegovim rečima, stalno se ide na stvaranje pre svega sorti koje imaju bolja organoleptička svojstva u odnosu na stare sorte. To je jedan put, kaže. Drugi put je stvaranje sorti koje se bolje čuvaju. I s obzirom na to da se u poslednje vreme sve više govori o zaštite životne sredine i samih potrošača, jer je jabuka voćna vrsta koja se najviše prska u odnosu na sve ostale, ide se sve više na stvaranje sorti koje su otpornije na bolesti i štetočine, kao što su recimo – topaz, opal, florina.
Keserović napominje da mnogi te stare sorte čuvaju, a među njima jeste i mekintoš u Kanadi, dok se u Evropi recimo u Holandiji dosta i dalje gaji i izuzetno stara sorta jabuka boskopka ili, kako se kod nas zove, užička kožara.
– Ova sorta ima dosta dobro rezultate u Arilju, Ivanjici, Požegi, Užicu, taj kraj prepoznatljiv je po proizvodnji kožare. Ali pronalazimo takođe i našu staru sortu koja se zove budimka. Ona je interesantna jer je jedna od najboljih sorti za proizvodnju koncentrata od jabuke – objašnjava naš sagovornik.
On dodaje da je svojevremeno predlagao da sve autohtone sorte koje su otpornije na važnije bolesti i štetočine imaju prioritet kod podizanja na amaterskim zasadima, okućnicama, vikendicama, manastirskim i školskim imanjima. Kako kaže, na taj način bi sačuvali te sorte, a plodovi, koje retko ko prska, mogli bi da se koriste za proizvodnju sokova, što recimo rade u Nemačkoj. Prema njegovim rečima, stare sorte su interesantne ne samo za proizvodnju nego i za preradu.