Kada čovek stigne u Volfsburg vozom, prvo što vidi su četiri gigantska dimnjaka koji se uzdižu iznad fabrike Folksvagen. Na zgradi je veliki plavo-beli znak VW. Postoji jedna od najvećih fabrika automobila na svetu.
Blic preporučuje
Volfsburg je planski izgrađen u prvoj polovini 20. veka. Na čistoj livadi u blizini grada Falerslebena podignut je ceo grad iz temelja. Danas je Falersleben deo Volfsburga. Dana 1. jula 1938. godine, nacionalsocijalisti su novoosnovani grad nazvali „KdF Vehicle Citi near Fallersleben“ je skraćenica za Kraft durch Freude (Snaga kroz radost), i to je bila organizacija koja je organizovala slobodno vreme i godišnje odmore za ljude. radničke klase u smislu nacionalsocijalističkog režima, piše Dojče vele.
Automobil KdF je planiran kao jeftina ponuda za široke mase – odnosno kao “narodni automobil” (Folksvagen), proizvedena su gotovo isključivo vojna vozila Tek nakon rata počela je masovna proizvodnja legendarnog VV Buba , koji je na osnovu planova KdF-auto.
Volfsburg postoji zbog koncerna Folksvagen, kažu u gradu, koji je u međuvremenu peti po veličini u pokrajini Donja Saksonija, dodajući ovu rečenicu: ‘Kada VW kine, grad se razboli’.
Foto: shutterstock
U ovom trenutku, kriza proizvođača automobila visi nad gradom kao Damoklov mač. Prvi put u svojoj istoriji, najveći evropski proizvođač automobila planira da zatvori neke fabrike u Nemačkoj i otpusti hiljade zaposlenih.
Više od 60.000 ljudi radi u VW-u, to je skoro svaki drugi stanovnik grada Volfsburga. Plate u VV-u su iznad proseka. To je dobro za zaposlene, loše za bilans koncerna, jer Folksvagen plaća oko 62 evra po satu (uključujući socijalno osiguranje), a 2023. je to bila najskuplja satnica u auto industriji. Sa prosečnom platom od 5.238 evra, Volfsburg je jedan od najbogatijih industrijskih gradova Nemačke. Bogatiji je samo Ingolštat, gde je sedište proizvođača automobila Audi, koji takođe pripada koncernu VV.
Kristin Reser tvrdi da je ovde još uvek živ tipičan nemački san o kući sa baštom, automobilom i ženom sa dvoje dece. Posreduje u prodaji nekretnina.
Roser je ceo život provela u Volfsburgu. Danas oseća nesigurnost koja vlada u gradu. Mnogi radnici VW-a joj kažu da žele da prodaju svoju kuću „pre nego što ona izgubi vrednost“, rekla je za DV da žele da zadrže svoj novac dok ne znaju šta će VW odlučiti“, kaže ona.
Koncern VW je 2023. godine ostvario solidnu dobit od preko 18 milijardi evra i isplatio 4,5 milijardi evra dividendi akcionarima. Uprava VW-a je, međutim, prošle godine pokrenula program efikasnosti koji bi trebalo da uštedi 10 milijardi evra do 2026. kako bi koncern postao konkurentniji.
U avgustu 2024, menadžment je objavio da su neophodne dodatne mere štednje, uključujući zatvaranje eventualno dve fabrike u Nemačkoj i značajno smanjenje broja zaposlenih u Nemačkoj, gde VW trenutno zapošljava oko 120.000 ljudi.
Tišina ispred ulaza u fabriku
Ovog oktobarskog popodneva blago jesenje sunce obasjava veliku površinu fabrike VW. Stotine radnika napuštaju ulaz 17 nakon što im se prva smena završi u 14 časova. Nose kombinezone i pulovere ili košulje sa VW logom.
Kada stignu na veliki parking ispred fabrike, raspoloženje je loše, skoro niko ne želi da razgovara sa DV ili da se slika. Posle brojnih medijskih tekstova poslednjih nedelja o VV krizi, većina njih ne želi da odgovori na isto pitanje.
Jedan i dalje kaže da se radnici plaše za posao, drugi dodaje da se samo nada da će budućnost VW-a biti bolja. „Prevazišli smo brojne krize. Tako će biti i ovog puta“, kaže on.
Kako se vremena menjaju
Volfsburg se takođe obogatio od poreza na trgovinu, zahvaljujući velikim prihodima VW-a. Sada, međutim, grad pokazuje znake ekonomskog pada. Centar grada, okružen širokim ulicama sa dosta parkinga, ovog sunčanog popodneva je prazan. Nekoliko prolaznika šeta Porše ulicom, ali uglavnom prolaze pored praznih izloga. Ostalo je nekoliko jeftinih radnji i trepćuća svetla neke arkade.
Čak i u nekoliko kafića i barova u glavnoj ulici nema mnogo gostiju, kao što bi se moglo očekivati po ovako sunčanom danu u oktobru. Đulijano Saliovski kaže da su mnogi njegovi gosti ne tako davno dolazili jednom ili dva puta nedeljno na večeru, a sada najčešće jednom mesečno.
Saliovski je izbeglica sa suprugom je pre nekoliko godina otvorio hotel i restoran u Volfsburgu i popularan je među gostima. Većina njih se pozdravlja po imenu.
Pandemija covida-19 je već pre dve godine značajno smanjila broj rezervacija u restoranima i hotelima, kaže on za DV, „ali ih je sada još manje, u ovo doba godine, kaže, stiglo je mnogo rezervacija za Božić, ali ovo”. godine toga nema.
Uprkos svemu, Saliovski i dalje veruje da će se situacija “preokrenuti”, čak planira da proširi posao u Volfsburgu i kupi još jednu zgradu pored nekretnina koje već poseduje.
Foto: shutterstock
Hoće li grad postati muzej?
Uspešne godine proizvodnje automobila u Volfsburgu mogu se videti u Folksvagen muzeju u Dizelovoj ulici. Postoji velika kolekcija oldtajmera sa najpopularnijim modelima, uključujući Bubu, koja je proizvedena milion puta do 2003. godine. Ili VV-ov „buli” minibus, koji je u vreme nemačkog ekonomskog čuda bio višenamensko vozilo, a sa kojim je nemačka „cvetno-energetska generacija” šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka obišla svet.
Ovaj muzej mora da poseti svaki turista u Volfsburgu, a svake godine dođe više od 300.000 njih, više zbog VW-a. Takozvani Autostadt (grad automobila) prostire se na 28 hektara. Nudi uvid u „svet mobilnosti”, gde je više od tri miliona vozača preuzelo ključeve svog novog automobila.
Mračni izgledi
Međutim, sve manje turista dolazi u Volfsburg, kaže jedan taksista u intervjuu za DW. Pre nekoliko godina taksisti su jedva zadovoljavali potrebe turista i poslovnih ljudi.
Da li je ovo znak da su Volfsburgu dani kao evropske prestonice automobila odbrojani? Da li je moguće da Folksvagen, koji je pre nekoliko godina prodao najviše automobila, ne može da dobije dovoljno kupaca za svoje električne automobile, koji su navodno budućnost industrije?
Taksista ima jasno mišljenje o Folksvagenu i njegovoj vodećoj ulozi u svetu u doba motora sa unutrašnjim sagorevanjem:
„Ta vremena su davno prošla“, kaže on i dodaje da bi „moglo biti i gore“.
(DW)