Прошло је само неколико месеци од када је инспекција донела решење о обустави рушења старе виле у Интернационалних бригада 47 у Београду. Данас се на градилишту налазе багери, који копају темеље за нови објекат. Инвеститор је у међувремену успео да добије дозволу за градњу.
Срушена је стара зграда у Јанка Веселиновића 10, а по свему судећи иста судбина чека и ону на броју 15, чији власник је склонио кров како би киша убрзала пропадање овог здања.
Представници удружења која покушавају да заштите амбијенталне целине у централном градском језгру тврде да инвеститори често пусте да објекат пропадне толико да није безбедан за живот, а онда се добија дозвола за рушење и, по правилу, на тим локацијама ничу знатно веће зграде.
Инвеститори су искористили правну празнину која је настала када је 2021. истекла заштита за поједине делове старог језгра Београда да добију дозволу за рушење постојећих и изградњу нових зграда. Колико је зграда због тога нестало није познато, али је списак подужи.
Срушене су вила у Хаџи Милентијевој, Николаја Краснова, Мишарској. У граду од деведесетих година прошлог века до 2017. није проглашена ниједна просторно-културно-историјска целина да би у наредне четири године било проглашено десет.
Тренутно је у току поступак за заштиту неколико културно-историјских целина. Управо у тим деловима, за које се очекује да буду заштићени, инвеститори су најактивнији јер када неки простор коначно буде заштићен, почињу да важе друга правила.
Колико ће објеката управо у тим зонама бити срушено зависи највише од брзине којом ће бити стављени под заштиту државе.
Завод: Немају све зграде исти ниво заштите
Оливера Вучковић из Завода за заштиту споменика културе Града Београда каже да је једини механизам против оваквих потеза несавесних инвеститора утврђивање просторно-историјских целина, на чему се последњих година ради и чиме је, истиче, заштићен велики број објеката на тим просторима.
“Тада имамо јасне мере шта може да се ради на којој кући, и на тај начин је највећи број објеката сачуван”, додаје Вучковићева.
Говорећи о случајевима о којима је РТС и раније извештавао, истакла је да је Завод увек реаговао, да је интервенисала инспекција, али да се дешава да, као у случају Интернационалних бригада, инвеститор добије дозволу да дозида нову зграду која ће имати реплику старе фасаде.
“Што наравно није у складу са правилима службе заштите”, рекла је Вучковићева и додала да у овом случају Завод нема механизам да се бори против тога.
Додаје и да се код грађана подигла свест о томе да су непокретна културна добра необновљив ресурс, те да и они Заводу јављају када уоче да инвеститори угрожавају те објекте. Реагују, тврди, и државне институције.
“Државне институције и те како реагују у свим случајевима, реагују надлежне инспекцијске службе”, каже Вучковићева, наводећи да се у том случају заустављају радови и покреће законска процедура.
Што се тиче Конака књегиње Љубице, који је, према оцени стручњака, угрожен зидањем уз саму зграду, Вучковићева каже да је Завод пратио радове и реаговао чим је инвеститор изашао из оквира онога што је дозвољено да се ради.
“Инспекција је одмах изашла и зауставила радове, у исто време је изашла и инспекцијска служба Министарства грађевине. Прописали су мере инвеститору који је несавесно поступио у овом случају”, рекла је Вучковић.
Шта када власник скине кров
Коментаришући то што власници намерно пуштају објекте да пропадају, истиче да је за то такође надлежна инспекција, јер је, према закону о становању, дужност власника да брине о свом објекту.
У овим случајевима власницима би требало да стигне казна или налог да објекат врате у стање у којем не би наставио да пропада.
Говорећи о рушењу Немачког павиљона на Старом сајмишту, Вучковићева је објаснила да у заштићеном подручју нису увек сви објекти подједнако заштићени, те да је јасно дефинисано шта може да се руши, а шта не:
“У зависности од тога како се сваки појединачно објекат валоризује, да ли се чува у потпуности, на некима је дозвољена надоградња или изградња поред, док се неки објекти у потпуности могу уклонити или заменити новим који не морају да одражавају дух старог времена.”
Истиче да свако време носи свој печат, а да се то најбоље види на архитектури Београда.
“Београд је град који је пуно пута рушен и зидан, зато немамо неки континуитет као у другим градовима, имамо стилове различитих епоха и различитих периода”, рекла је Оливера Вучковић.