Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Stojković je rekao da bi Crni petak, kako trgovci žele da predstave, trebalo da bude dan kada se daju veliki realni popusti da bi potrošači mogli po super cenama da kupe neku robu, ali praksa iz ranijih godina pokazala je da to baš i nije tako.
Blic preporučuje
Kako objašnjava, dešava se da trgovci pred ovu akciju, koja se proširila i kao “Crna nedelja” i “Crni novembar” prvo podignu cene, pa onda daju popuste koji idu i do 80 odsto, a u stvari kupci ne dobijaju ništa od toga.
Stojković je upozorio građane da ne bi postali žrtve “lažnog popusta” prvo da uporede ponude odnosno vide cene onoga što žele da kupe i tako se uvere gde se stvarno daju popusti, a gde ih nema. To poređenje, dodaje, danas je mnogo lakše jer može da se odradi online, a ne da se ide iz prodavnice u prodavnice.
Foto: Milan Ilić / Ringier
“Crni petak je neki kažu veliki događaj, a drugi prevara. Negde trgovci to koriste da čiste zalihe, znači da ona roba koja je nekonkurentna ode i tu se stvarno daju neki veći popusti, ali negde je cilj samo da se poveća promet”, rekao je profesor.
Prema njegovim rečima, čak i suviše neozbiljno deluje da kad trgovci kažu da daju popust 80 odsto, jer to onda otvara pitanje da li su kupci tokom cele godine prevareni kad trgovci sada mogu da im ponude tolike povoljnosti pri kupovini.
“Naravno iz toga izuzimam nekonkurentne zalihe, jer je to druga priča”, dodao je Stojković. On je naglasio i da postoje kompanije odnosno neki domaći trgovinski lanci koji uopšte ne pridaju značaj Crnom petku, jer, kako tvrde oni svojim potrošačima daju maksimalno tokom cele godine.
Kako je nastao naziv Crni petak
Stojković je naveo i da je po jednoj vereziji Crni petak dobio naziv po tome što su trgovci cele godine u Americi pravili gubitke i bili u crvenom, a onda su od prvog dana posle Dana zahvalnosti, koji je uvek četvrtkom pri kraju novembra, počeli da budu pozitivni, a onda i nadoknade sve za vreme praznične kupovine koja traje od tog dana pa sve do Božića i Nove godine.
Prema njegovim rečima, u Americi se dešava da se gužve u radnjama pred “Crni petak” formiraju ranije i da se sve rasproda vrlo brzo nakon otvaranja, a ne tako retko su izbijale i tuče među kupcima.
“Elektronska trgovina je to sve preoblikovala i zato sada imamo i crne nedelje, mesece i šta već”, rekao je Stojković.
Foto: Milan Ilić / Ringier
On je na pitanje da li potrošači mogu da se zaštite od trgovaca koji zloupotrebljavaju Crni petak, rekao da bi svako ko podigne cenu a onda spušta trebao da se kazni, kao i da bi kažnjivo trebalo da bude i to ukoliko se neki proizvod dugo drži na akciji. “Svako lažno oglašavanje je kažnjivo.
Na primer oglasite neki proizvod na sniženju a njega nemate ili imate samo jedan ili dva komada i time želite da privučete potrošače takođe treba da bude kažnjivo”, rekao je Stojković.
“Crni petak u Srbiji nije ono što je Crni petak u Americi ili Zapadnoj Evropi”
Predsednik udruženja Efektiva Dejan Gavrilović smatra da “Crni petak” u Srbiji nije ono što je “Crni petak” u Americi ili Zapadnoj Evropi, jer tamo na taj dan neki proizvod stvarno možete nabaviti po sniženoj ceni.
“Na primer televizor koji je koštao 500 dolara vi ga tamo tog dana možete nabaviti za 50 dolara. Zato se dešava i da potrošači u Americi maltene kampuju pred prodavnicom dan pre početka ove akcije. Zato imamo i scene gde se ljudi guraju, otimaju, a često izbiju i tuče kako bi se došlo do nekog proizvoda po jeftinoj ceni”, rekao je on za Tanjug.
Gavrilović ističe da toga u Srbiji nema upravo iz razloga zato što takvih popusta kod nas nema i sve se uglavnom svodi, kako kaže, dobrim delom na obmanu potrošača.
“Kod nas na primer tokom Crnog petka nekom proizvodu koji je mesecima pred ovu akciju koštao 10.000 dinara se poveća cena na 15.000 ili 17.000, a onda se snizi na identičnu ili čak i veću cenu nego što je bila pre ove akcije i onda se to predstavlja kao Crni petak ne bi li se potrošači obmanuli da tako nešto kupe”, objasnio je Gavrilović.
On je dodao i da je dokaz da Crni petak kod nas nije ono što je u Americi je i činjenica da taj Crni petak tamo traje taj jedan dan, a u Srbiji se produžio na “Crnu nedelju” i na “Crni mesec”.
“Da su ti popusti stvarno tako dobri kao što kažu da jesu, roba bi se prodala u dan, dva, tri i to ne bi trajalo toliko”, rekao je Gavrilović.
I on je savetovao građane da pre nego što se odluče na kupovinu obavezno provere i uporede cene, jer se često dešava i da neki trgovac ponudi neku robu sa popustom, od na primer 30 odsto, a da je ta ista roba kod drugog prodavca po regularnoj ceni jeftinija. U Srbiji su već početkom novembra počela sniženja i mnogi trgovci su na radnjama postavili obaveštenja o “Crnom novembru” ili “Crnoj nedelji”.
Popusti čak i u apotekama
Na popustima se oglašava sva roba, počev od tehničke, nameštaja, posuđa, tepiha, odeće, obuće, nakita, knjiga, dečijih igračaka, video igrica, opreme za kućne ljubimce, alata, kozmetike, pa čak i ponude u apotekama.
Smatra se da je izraz “crni petak” nastao u petak, 24. septembra 1869. godine, kada su dva brokera sa Vol strita pokušala da monopolizuju celokupno tržište zlata u dogovoru sa čuvenim političarem Bosom Tvidom.
Foto: Milan Ilić / Ringier
Tročlani tandem pokušao je da potkupi nekoliko političara i činovnika na visokim položajima, uključujući i određene sudije.
Plan je propao, jer je cena zlata pala u roku od nekoliko minuta, a sa njom i mnogi investitori, zbog čega je dan ostao poznat kao “Blek frajdej” (Black Friday).
Jedno od popularnih mišljenja je i da su ovaj naziv stvorili američki vozači i saobraćajni policajci koji su strepeli od velikih gužvi u saobraćaju, nakon Dana zahvalnosti u SAD.
Crni petak označava početak praznične kupovine i za trgovce prelazak iz minusa, koji se obeležava crvenom bojom, u plus koji se označava crnom.
(Izvor: Tanjug)