Socijalna preduzeća u Srbiji, kao i preduzeća u Evropi, suočavaju sa izazovima mapiranja i uspostavljanja kontakta i saradnje sa odgovarajućim partnerima. Za njih je važno da pronađu biznis partnere koje imaju kapaciteta da usluže, a ono što je ograničavajući faktor za većinu
jesu spor poslovni rast i mogućnosti da budu dobavljači većim preduzećima. Dobra vest je da je država usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu, a zatim je Ministarstvo za rad najavilo da na proleće stiže i 50 miliona dinara kao podrška razvoju ovom sektoru. Međutim, da bi stala na noge i ostvarila svoj pun potencijal, socijalnim preduzećima su potrebni stalni kupci, a mnogima je cilj da se uključe u lance snabdevanja velikih kompanija.
U razvijenijim i podsticajnijim ekosistemima socijalne ekonomije, poput Velike Britanije i Holandije, socijalna preduzeća imaju mnogo veću podršku u poslovnom razvoju. Procene su da nova transnacionalna inicijativa „Buy social B2B”, koja je nastala kako bi podstakla promovisanje razvoja socijalnih nabavki u Evropi i širom sveta, podiže socijalne nabavke na viši nivo, dodatno otvarajući tržišnu priliku za socijalna preduzeća vrednu 500 milijardi dolara.
– To nam je motivacija da se ovaj pokret promoviše i kod nas, jer imamo dokaz da radi. Ideja pokreta je da mapiramo ekosistem, prikupljamo podatke, delimo znanja i podržavamo rast jedni drugih. Kroz projekat ćemo pružati besplatne edukacije, a kroz različite platforme kao što su CSR Forum, Forum socijalnih inovacija i Sajam partnerstava nastavićemo da radimo na povezivanju organizacija i socijalnih preduzeća sa privatnim sektorom – kaže Neven Marinović, direktor Smart kolektiva kao jedine organizacije iz Srbije, koja je deo ove mreže partnera, ujedno i član Savetodavnog odbora NALED-a.
Iako nema tačnih podataka o ostvarenoj saradnji između domaćih socijalnih preduzeća i privatnog sektora, poznato je da najveći broj kompanija kupuje korporativne poklone ili je reč o korišćenju usluga pakovanja, štampe, keteringa i hemijskog čišćenja.
Više sluha za marginalizovane grupe potrebno je u javnim nabavkama koje sprovodi javni sektor, a iz godine u godinu, socijalni kriterijumi se najređe primenjuju. NALED je u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost”, u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) izdradio modele konkursne dokumentacije za tri predmeta nabavke sa socijalnim kriterijumima – nabavke zaštitne opreme, smrznuto voće i povrće i održavanje zelenih površina, a kao najpogodniji sektori za uključivanje ovakvih elemenata prepoznati su građevina, zdravstvo i trgovina, tj. oni koji imaju najveći obrt kapitala.
Socijalna preduzeća su organizacije koje imaju dvostruku misiju: postizanje društvenih ili ekoloških ciljeva, uz istovremeno ostvarivanje finansijske održivosti. Njihov primarni fokus nije samo ostvarivanje profita, već i doprinos društvu kroz rešavanje socijalnih ili ekoloških problema. Procenjuje se da u Srbiji posluje od 200 do 500 socijalnih preduzeća, dok je status po zakonu upisalo tek nešto više od 10.