Plastika je doslovno preplavila svet i to ne samo u komercijalnom ili metaforičkom smislu, već i fizički, jer su nje puni okeni, reke, mora, vazduh, a 2022. je pronađena u ljudskoj krvi. Stoga je sada i odluka Evropske komisije da zabrani kozmetičke proizvode stupila na snagu od 15. oktobra, ovo važi za sve proizvode koji sadrže mikroplastiku. U pitanju su čestice koje se ne mogu reciklirati, te dospevaju u životnu sredinu i zagađuju je, a istraživanja su pokazala da utiču na zdravlje ljudskih ćelija.
Foto: shutterstock
Iako ni ne razmišljamo o tome, mikroplastika je u kozmetici prisutna već decenijama. Upravo zbog osvešćivanja njenog uticaja na životnu sredinu, mnoge velike svetske kompanije su prestale da proizvode preparate sa ovim “sastojkom”. Takvi proizvodi imaju posebnu oznaku da su ekološki i da ne sadrže mikroplastiku, iako to obeležavanje još uvek nije zakonska obaveza.
Blic preporučuje
Pod mikroplastikom se podrazumevanju sve čestice plastike manje od 5 mm dužine, a dele se na primarne i sekundarne.
Primarne su, na primer, čestice koje se planski dodaju u proizvode, poput onih u kozmetici, dok sekundarne nastaju raspadanjem, odnosno razlaganjem većih plastičnih predmeta kao što su ribarske mreže ili PET ambalaža. Kao takva, gotovo da nema oblasti života u kojoj plastika nije prisutna, odnosno nalazi se u odeći, hrani, vodi, vazduhu.
Kozmetički proizvodi koji sadrže mikroplastiku
Mikroplastika se u kozmetičkoj industriji primenjuje kako bi se pojačala dejstva proizvoda i to najčešće u vidu čestica polipropilena.
Sadrže je pilinzi za kožu, paste za zube “sa granulicama”, gelovi za tuširanje, šamponi, maske za kosu, razne kreme za lice, čak i farbe. Šminka je takođe bogata mikoplastikom, pa se može naći, na primer, u senkama za oči, maskarama ili dekorativnim šljokicama, koje je upravo i zabranila Evropska komisija.
Foto: shutterstock
U navedenim proizvodima “plastična materija” služi visokom viskozitetu tečnosti. Drugi razlog zašto je proizvođači koriste jeste ekonomska isplativost jer je plastika jeftina sirovina. Međutim, zbog povećanja svesti o stepenu zagađenja planete i činjenici da se plastika razlože stotinama godina, mnogi brendovi su prestali proizvoditi takvu kozmetiku i pronašli birazgradive alternative.
Prema nekim istraživanjima, mikroplastika u kozmetici je izazvala kontaminiranost oko 4, 1 odsto evropskih mora. Zato je EU definisala Zeleni dogovor i u okviru njega AkcionI plan za nulto zagađenje. Time je Evropska komisija postavila cilj da zagađenje mikroplastikom smanji za 30 odsto do 2030. godine. Zato će biti povučeni proizvodi sa šljokicama i mikrogarnulama.
Uticaj mikroplastike na zdravlje
Čovek u proseku “pojede”, odnosno u sebe unese sedmično oko 5 grama plastike. Uprkos toj činjenici, nema puno zvaničnih studija o štetnom utičaju mikroplastike, ali su inicijative u svetu sve glasnije. Veliki korak ka utvrđivaju ona tačno radi našem telu predstavlja pronalazak mikroplastike u krvi, koju su u martu 2022. godine otkrili naučnici prilikom provere uzoraka krvi kod 22 odrasle osobe.
Plastične čestice nađene su kod 17 ispitanika, a kako piše “Nacionalna Geografija”, polovina je sadržala PET plastiku, trećina polistiren, a četvrtina polietilen od kojeg se prave plastične kese.
Foto: shutterstock
Dodaju da je jedno istraživanje pokazalo da se mikroplastika može zakačiti za spoljne membrane crvenih krvnih zrnaca i ograničiti njihovu sposobnost da transportuju kiseonik. Smatra se, dakle, da još izazivaju alergijske reakcije, apoptoze (programirane ćelijske smrti) i oštećenja ćelijske membrane.
Istraživači iz Velike Britanije, tačnije iz medicinske škole “Hal Jork”, pronašli su čestice mikroplastike u donjim delovima pluća, pri čemu je polipropilen bio najčešći. Ranije je pronaćena i u placenti trudnica.
Uticaj mikroplastike na životnu sredinu
Zagađenje životne sredine plastikom predstavlja široku oblast naučnog proučavanja, a pri tome se naročito upozorava na zagađenje mora i okeana i uticaj na vodeni ekosistem.
Prema zvaničnim podacima Ujedinjenih nacija, u morima se nalazi 51 triliona čestica mikroplastike, što je, kako su naveli, 500 puta više nego što je zvezda u našoj galaksiji. Ako se takvo stanje nastavi, pretpostavlja se da će do 2050. godine u okeanima biti više plastike nego riba.
U vodama oko Velike Britanije je otkriveno 100 odsto veće zagađenje nego pre nekoliko godina, a i iz Azije stižu slični podaci.
Kada se govori o ovoj temi, svima su pred očima slike plastičkih kesa na obalama okeana ili ribe koje plivaju oko neke plastične kante, primera radi. To je zato jer se u svetu godišnje upotrebi oko 1.000 milijardi komada najlonskih kesa, a manje od 1 odsto se reciklira.
Posebnu pretnju prestavlja mikoplastika iz automobilskih guma jer čak 78 odsto mikroplastike u okeanima potiče od guma, a nije zanemarljiva upotreba sintetičke garderobe jer godišnje u svetim vodama završi između 200 i 500 hiljada tona mikroplastike od tekstila.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.