Lučić: Telekom se bori za Srbe i Briselski sporazum

Na teritoriji Kosova i Metohije, 30.000 domaćinstava koristi usluge Telekoma Srbija, naš internet, televiziju i mobilnu telefoniju, i time činimo jedan važan aspekt normalnog života kosovskih Srba. Gušenje Telekoma značilo bi signal i Srbima na KiM da treba da se isele, što je očigledno cilj Kurtijeve administracije. Ali, siguran sam u našu pobedu, poručio je generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić danas u gostovanju na RTS.

Telekom je od oktobra 2015. prisutan na Kosovu preko ćerke-firme MTS, osnovane u skladu sa Briselskim sporazumom. Radilo se bez većih problema sve do avgusta 2023, kada je Priština zadala snažan udarac: pokušaj potpune zabrane ovog operatera, koji je sa 250 zaposlenih ujedno i najveća srpska kompanija na KiM, piše Politika.

“Kada im u avgustu nije uspelo da nas ukinu, prešli su na “plan b”, a to je da po svaku cenu zaustave naše širenje. U tom cilju odlučili su se na retroaktivnu primenu zakona, što je potpuno suprotno evropskim pravnim normama i principima vladavine prava. Ne samo što su nas kaznili zbog akvizicija malih operatera iz srpskih enklava 2019, pozivajući se na kasnije usvojene propise, već hoće da ih sada preispitaju, da posle četiri-pet godina tražimo dozvolu, i još pokušavaju da spreče sve naše nove akvizicije. Cilj je da se zaustavi širenje Telekoma, koji je jedini u stanju da Srbima na KiM pruža usluge najvećeg kvaliteta i u skladu s njihovim potrebama”, objasnio je Vladimir Lučić.

Prvi čovek Telekoma je naglasio da se kosovska Komisija za zaštitu konkurencije ponaša kao da je zapravo komisija za zabranu konkurencije, jer hoće da zaustave i uguše jednu kompaniju samo zato jer ima sedište u Beogradu. Direktor te komisije je čak mesecima unapred govorio kakva će odluka biti doneta protiv MTS.

“Kao što smo imali podršku SAD i EU kada je Priština pokušala da nas zabrani, tako i sada očekujem njihovu pozitivnu reakciju, od Brisela i snažniju nego tada. Evropska komisija pažljivo nadgleda rad svih komisija za zaštitu konkurencije u celoj Evropi i uveren sam da neće dozvoliti skandalozno kršenje standarda i principa EU u slučaju koji Kurtijeva administracija vodi protiv Telekoma”, istakao je Lučić.

On je ukazao i na jednu zanimljivu pravilnost u ponašanju Prištine: pokušaj zabrane MTS dogodio se početkom avgusta ove godine, kada zapadne diplomate kreću na kolektivni letnji odmor, a odluka o drakonskoj kazni za MTS i osporavanje akvizicija tempirani su za kraj decembra, uoči gregorijanskog Božića i Nove godine, kada je takođe neradni period za ambasade i institucije.

“Kurtijeva administracija očito računa na to da će udarci na Telekom uoči praznika da uspore našu reakciju i reakciju zapadnih diplomata, ali mogu da im poručim da to nije slučaj, dobro smo se organizovali i imamo intenzivne kontakte sa svim važnim adresama. MTS na Kosovu postoji u skladu sa Briselskim sporazumom, kao jedna od njegovih svetlih tačaka, u našem radu striktno primenjujemo odredbe tog sporazuma i protivpravni udari Prištine na MTS ujedno su udari na Briselski sporazum”, upozorio je Vladimir Lučić.

Sporazum iz 2013. nalaže i raspisivanje tendera za trećeg mobilnog operatera, što Priština do danas nije uradila.

“Kada su krenuli od avgusta da nas maltretiraju, mi smo krenuli u odgovor, ne samo da se branimo, već da tražimo ispunjenje i te odredbe Briselskog sporazuma o trećem operateru. Kao što smo ove godine uspeli da se odbranimo od pokušaja zabrane MTS, potpuno sam uveren da ćemo u 2024. uspešno rešiti problem sa akvizicijama, ali ne samo to, već da ćemo dobiti licencu da budemo operater na celom Kosovu. Telekom Srbija je ubedljivo najveća i najuspešnija kompanija za telekomunikacije u regionu bivše Jugoslavije, jedini smo zainteresovani za Kosovo i siguran sam da ćemo da pobedimo i tamo”, istakao je Vladimir Lučić.

Radnici MTS srpski heroji

Od dolaska Aljbina Kurtija na vlast u Prištini traju snažni pritisci na Telekom Srbija i njegov MTS.

“Mi čak ne obaveštavamo javnost o svakoj provokaciji kojoj smo izloženi na KiM, a mesecima traju bez prestanka. Radnici MTS i cela firma su pod kontinuiranim pritiscima, na primer, pre nekoliko dana inspektori iz Prištine i policija su na nekoliko sati upali u naš data-centar u Zvečanu tražeći ni sami ne znamo šta. Naši zaposleni na Kosovu su ozbiljni porodični ljudi, naravno da ih sve to pogađa, ali oni su i pravi heroji, servisi MTS funkcionišu besprekorno, a motivacija radnika je izuzetno visoka”, izjavio je generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić za RTS.

Planovi, partneri i rekordi Telekoma Srbija

Govoreći o planovima Telekoma za 2024, Vladimir Lučić je naglasio međunarodna širenja kompanije kroz projekat za dijasporu.

“Posle Nemačke i Turske u ovoj godini, a Švajcarske i Austrije u prethodnim, sledeće godine sledi širenje na SAD. Dakle, od 2024. kompanija Telekom Srbija pokrivaće 11 zemalja sa ukupno preko 500 miliona stanovnika. Pritom, s obzirom na to da smo sve ključne investicije već obavili, međunarodna širenja ne traže velika ulaganja, a svaki novi korisnik donosi nam praktično čistu zaradu. Da je budućnost Telekoma odlična vidi se i na osnovu velikog broja najuglednijih finansijskih institucija koje sarađuju sa nama. Samo ove godine, koja je ekonomski bila veoma teška na globalnom nivou, dobili smo četiri važna partnera: Bank of Amerika, Dojče banka, Svetska banka i EBRD. Oko Telekoma se stvara krug velikih korporacija koje podržavaju našu strategiju i transformaciju u uspešnu svetsku kompaniju”, objasnio je Vladimir Lučić.

Telekom Srbija je za prethodnih pet godina dramatično povećao prihode i dobit. Pritom, 2023. biće rekordna: samo na nivou Srbije prihodi Telekoma iznosiće oko 1,15 milijardi evra, a operativna dobit biće preko 500 miliona evra. To predstavlja rast prihoda u odnosu na 2017, pre početka transformacije, za preko 400 miliona evra, a operativna dobit je u odnosu na 2018, prvu godinu transformacije, čak 2,5 puta veća.

Ujedno, broj korisnika je utrostručen i neprestano se povećava. Tržišni udeo Telekoma sada iznosi preko 50 odsto, a do 2018. ova kompanija kao TV i internet operater u najvećim gradovima praktično nije ni postojala, sa udelom manjim od jedan odsto.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.