Jedna naša čitateljka je morala da kupi novu veš mašinu.
Tom poslu pristupila je kao da traži novi bubreg. Prvo je analizirala šta se uopšteno u prodavnicama nudi i za koje cene. Onda je odredila neki top iznos do kojeg je spremna da ide. U grupama na društvenim mrežama proverila je kakva su iskustva potrošača s pojedinim brendovima i šta se najviše hvali. Napravila je uži odabir modela i marki koje dolaze u obzir. Pronašla je onaj s najdužom garancijom.
Kupila, i na kraju u plaču priznala kako se opet prevarila.
Stvar je jednostavna – uz svu dobru volju i pametovanje, potrebno je imati i malo sreće, iako među potrošačima uvek postoje neke predrasude i uverenja o tome šta na tržištu valja, a šta svakako treba izbegavati.
Velika škrtica stoga je odlučila da napravi malo istraživanje: nazvali smo desetak servisera – pazili smo, naravno, da ne budu ovlašćeni i tako pristrasni – te ih suočili s nekoliko pitanja.
Modeli s velikom silom
Je li veća cena nužno odraz kvaliteta? Postoje li neki brendovi i modeli koji se češće kvare? I ono najvažnije, koje modele eventualno ni sami ne bi kupili kad bi baš trebalo da biraju?
Zamolili smo ih da nam analiziraju šest vrsta uređaja – mašine za pranje veša/sudova, hladnjake, pećnice, televizore i klima-uređaje, a ono što su nam otkrili, naravno, nije zapisano u kamenu, nego je to neko njihovo iskustvo tokom godina rada, prilikom čega se dosta toga što su nam rekli i preklapalo.
Za početak, najviše pažnje prilikom kupovine treba obratiti na mašine za pranje veša, odnosno sudova i hladnjake, jer su oni najčešće kvarljiva bela tehnika s našeg popisa.
Reč je o robi s mnogo mehaničkih delova, kod kojih se pri upotrebi koristi dosta velika sila (barem kad su u pitanju mašine za veš) i kod kojih danas, iskreni su serviseri, često više ne vredi ona – koliko para toliko muzike.
Kad su u pitanju mašine za veš, one skuplje, podrazumevaju i prilično skupe popravke, često toliko skupe da se vlasniku više isplati da uzme novu, jeftiniju mašinu, a gotovo svi s kojima smo razgovarali priznali su nam kako na servisu često završavaju i mašine jedne od najpoznatijih marki- ne samo zato što ih ima dosta velik broj potrošača, nego i zato što je reč o brendu koji više ne počiva na nekadašnjoj tehnologiji, otkako je prešao u ruke kineskog vlasnika.
– Ono što bih obavezno savetovao ljudima jeste to da ne kupuju uređaje koji imaju manje od pet godina garancije. Duže od toga više se ni za jedan uređaj ne treba nadati da će trajati, a ako uzmete pet godina garancije, onda ste u pravilu sigurni i ne morate nužno birati najskuplje – kaže nam jedan serviser.
Drugi prema učestalosti kvarova
U kategoriji srednje klase, kad su u pitanju mašine za pranje veša, dosta njih preporučilo je Končar, Electrolux, Beko i Bosch, a za one koji ciljaju isključivo na najskuplje, dakle, Miele, takođe imaju savet.
– Obavezno proverite postoji li u gradu u kom živite servis za Miele. Ako ne postoji, velika je mogućnost da ćete morati dodatno da platite za izlazak na teren ili da odvozite mašinu u neki drugi grad, a reč je o vrlo teškim uređajima, čiji je transport komplikovaniji – kaže nam jedan serviser iz grada blizu Zagreba.
Mašine za sudove su druga po redu najčešće kvarljiva roba, a serviseri nas upozoravaju kako im najčešće odlaze pumpe za vodu ili elektronika.
Ako bi kupovali za sopstvenu upotrebu, kažu da bi izbegavali, uslovno rečeno, domaće brendove – Končar i Gorenje – koji baš nemaju dugačku tradiciju izrade.
– Gorenje je imalo jedan kratki izlet u svojoj proizvodnji, ali onda su ih kupili Kinezi i sad su to uglavnom kineske mašine, kao i kod Končara. Dosta se kvare, a Gorenje onda ima još problem sa mašinama koje se ugrađuju, koje su dosta problematične za montažu – rekli su.
Kod ostalih brendova, napominju, sve uglavnom zavisi od sreće, pa je moguće izdvojiti veliki novac i kupiti mačku u džaku ili pak kupiti neki jeftiniji brend i biti zadovoljan.
Zamrzivači su u tom smislu puno pouzdaniji od mašina, otkrivaju nam, ali je takođe pametno radije birati one s dužom garancijom.
Najčešći kvarovi koji se događaju su puštanje plina, a serviseri s kojima smo razgovarali, kazali su nam da su se u praksi najčešće s tim problemom susretali kod marki Liebherr i Whirlpool, no to, naravno, nije pravilo.
Rerne su uglavnom pouzdane – ne kvare se tako često, ali ako dođe do kvara, neki brendovi biće komplikovaniji za popravku jer neće biti delova.
Radiće deset godina
Tu je veliki broj njih spominjao dva brenda, Amicu i Blitz, koje se, doduše, ne kvare ništa češće nego ostale marke rerni.
– Ali, kad se pokvare, veliki je problem doći do delova i dosta servisera zato uopšte ne radi te brendove.Na kraju vam se sve ionako svodi na to da birate brendove za koje znate da ćete imati servisera i delove.To je danas, nažalost, tako, rekao bih da se sva roba prema kvalitetu srozala, a ako bih bio baš brutalno iskren, rekao bih da je sve jednako loše i kako su garancija i pristupačnost servisa, nažalost, postali glavni kriterijum prilikom biranja nekog komada bele tehnike – kaže.
Potrošači mogu biti najsigurniji prilikom kupovine klima-uređaja.
– Gledajte, tu ima najmanje mehaničkih delova i klime se u pravilu najređe kvare od svih tih uređaja. Kakvu god kupili, u pravilu možete računati da će vam raditi deset godina – rekao nam je jedan serviser.
Ipak, ako baš insistiramo na razgovoru o brendovima, otkrivaju nam kako kod klima-uređaja vredi jedno pravilo – “najjeftiniji Japanac bolji je od najskupljeg Kineza”, ali problem je u tome što su japanske klime – recimo Toshiba, Mitsubishi ili Daikin, ipak daleko skuplje od mnogih kineskih, pa se većina potrošača na kraju odluči za ovo drugo.
Slično vredi i kod televizora.
-Ma ništa vam to više nema veze, znam samo da ona stara, renomirana imena, poput Panasonica ili Telefunkena, danas više ne predstavljaju robu po kojoj su stekli ime i kako na tržištu možete naći mnogo jeftinijih televizora s dobrom garancijom, koji vam se u konačnici više isplate. Recimo, pristojan izbor je Hisense, s njima uglavnom nema problema, barem ne nešto više nego s ostalim brendovima – kaže nam jedan serviser.
Napominje kako bi potrošači trebalo da budu oprezni prilikom kupovine televizora veličine ekrana od 50 inča, jer se, prema njegovom iskustvu, češće kvare nego ostale veličine ekrana.
– Reč je o problematičnim panelima, koje proizvođači zbog nekog razloga nisu zamenili pa često s njima zna biti problema. Zato je bitno uzeti garanciju od najmanje pet godina, nakon toga za svaki uređaj postoje veliki izgledi da vam više neće raditi, koji god brend bio u pitanju – zaključuje.