On je na javnom slušanju Odbora za finansije Skupštine Srbije na temu predstavljanje Predloga Zakona o budžetu za 2025. godinu i Predloga zakona o završnom računu za 2023. godinu istakao da je predviđena stopa rasta za 2025. godinu 4,2 odsto.
“Ako pogledate rezultate za prvih devet meseci ove godine Srbija raste po stopi od 3,9 odsto a prosek u evrozoni je oko 0,7 odsto. Dakle, jedna Srbija je našla pravi način da ima kontinuirano više stope rasta od evropskog proseka. Dakle, približavamo se ubrzano njihovom standardu, a s druge strane smo očuvali makroekonomsku stabilnost”, rekao je on.
Dodao je da Srbija trenutno ima udeo javnog duga u BDP od 46,5 odsto a cilj je da sledeće godine bude 47,5 odsto.
Mali je naglasio da je ovaj budžet prvi koji Srbija priprema i predlaže kao zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom, što nam otvara nove šanse za nove investicije, za nova radna mesta, nove fabrike, niže troškove kada su kamate u pitanju.
Ocenio je da je to i velika odgovornost, odgovornost da se vodi računa o našim javnim finansijama, da se svi napori usmere na dalji rast privrede i da se s druge strane čuva i očuva makroekonomska stabilnost.
Ukazao je i na novinu u ovogodišnjem budžetu a to je prilog koji se odnosi na tzv. zelene projekte ili na zelenu agendu, odnosno zeleni budžet.
“Prvi put pripremamo budžet na takav način i čak 10,57 odsto rashoda se označavaju kao zeleni,” rekao je Mali.
Istakao je da ova novina na pravi način pokazuje posvećenost zelenoj agendi, ulaganju u održivi rast, u očuvanje životne sredine i sve ono što podiže kvalitet života građana Srbije.
Naveo je da je ove godine građanski vodič kroz budžet prvi put objavljen mnogo pre samog budžeta i najavio da se sledeće godine planira šira rasprava, odnosno šire konsultacije sa građanima Srbije i da se oni uključe u donošenje odluka o budžetu za 2026. godinu.
Nikada veći budžet za zdravstvo – 5,5 milijardi evra
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da su Predlogom budžeta za 2025. godine povećana sredstva za zdravstvo za 40,2 milijarde, sa 573,6 milijardi na 613,9 milijardi dinara i da je budžet Srbije za zdravstvo dostigao 5,5 milijardi evra.
“Ogromna cifra, nikada veća što dovoljno govori o tome šta nam je jedan od prioriteta. Pri tome će Republički fond za zdravstveno osiguranje imati takođe veći iznos novca. Ono što je važno, dakle, taj novac je namenjen za povećanje plata zaposlenih u zdravstvu od osam odsto od 1. januara naredne godine, za preventivne preglede, za smanjenje liste čekanja, lekove za lečenje retkih bolesti, inovativne lekove itd”, rekao je Mali na javnom slušanju na kojem je predstavljen Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu.
Istakao je da im je cilj za 2025. godinu smanjenje lista čekanja, odnosno povećavanja broja operacija u ortopediji, kardiologiji, kardiohirurgiji i oftamologiji, tako i da su za to obezbeđena sredstva.
“I tu smo izdvojili nekih skoro četiri milijarde dinara. Nastavljamo sa krupnim kapitalnim investicijama u zdravstvu, nastavlja se izgradnja Tiršove 2. Radovi treba da budu gotovi do aprila 2027. godine. Radimo na projektima obnavljenja svih porodilišta u Srbiji. Tu je i novac za izgradnju novog porodilišta, koje će biti izgrađeno na Bežaninskoj kosi”, naveo je ministar.
Dodao je da je budžetom predviđen novac za nastavak rekonstrukcije kliničkih centara u Srbiji.
“Pri tome ili se ulaže ili se nabavlja oprema za tri opšte bolnice u Leskovcu, Surdulici i Novom Pazaru, a takođe se planiraju i ulaganja u još osam klinika i drugih zdravstvenih ustanova, GAK Višegradska, Porodilište u Nišu, Institut za patologiju, Rekonstrukcija Dedinje 1, KBC Zemun Rekonstrukcija, Ortopedija Banjica, Dečje odeljenje Klinike za rehabilitaciju ‘Dr. Miroslav Zotović’ i Dijagnostički centar Kraljevo. Tu su i investicije koje su vezane za Klinički centar Vojvodine u smislu nabavke opreme koja treba se završi u narednoj godini”, nabrojao je Mali.
Naglasio je su ogromna sredstva izdvojena za lečenje od retkih bolesti.
“10,2 milijarde dinara u budžetu za narednu godinu, što je povećanje od tri milijarde u odnosu na ovu godinu. Imamo i nikada veće izdvajanje za inovativne lekove. Poređenje radi, u narednoj godini imaćemo 42 milijarde dinara koju smo izdvojili za tu svrhu, a 2021. bilo je 17 milijardi. Tako da, uprkos krizi,uprkos velikim globalnim izazovima, znamo što nam je prioritet i sve više novca izdvajamo i u tu oblast”, zaključio je Mali.
Govoreći o budžetu za kulturu, Mali je rekao da je on povećan sa 15,6 na 17,8 milijardi dinara, a da su dodatnih 4,3 miliona evra kod Ministarstva za javne ulaganje i koji su vezani za nove objekte iz oblasti kulture koji se rekonstruišu ili koji se grade.
On je rekao da je u narednoj godini predviđena rekonstrukcija Istorijskog muzeja.
“To je potpuno novi muzej koji pravimo na mestu stare železničke stanice iz 1884. godine u Beogradu i očekujemo da će useljenje u taj muzej i završetak muzeja biti gotov u prvom kvartalu 2027. godine”, istakao je ministar.
Dodao je da su predviđena sredstva za novu zgradu Prirodnjačkog muzeja koji je jedan od najstarih muzeja, ali i jedna od najstarih srpskih nacionalnih ustanova.
Kako je rekao, nova zgrada muzeja biće izgrađena i u Parku Ušće, a perdviđena su sredstva za zaštitu, rekonstrukciju i prezentaciju Manastira Manasija.
Ministar se osvrnuo i na program “Prestonica kulture Srbije” i da će Prestonica kulture za 2025. godinu biti Zrenjanin.
“U budžetu za narednu godinu imamo i novac izdvojen za finansiranje prve faze rekonstrukcije Narodnog pozorišta ‘Toša Jovanović’, brojni kulturni događaji će u Zrenjaninu biti organizovani, tako da je to jedna lepa prilika da se taj grad predstavi na pravi način, odnosno cela opština”, naglasio je Mali.
Rekao je da su sredstva opredeljena za projekat “Gradovi u fokusu” koji upravo doprinosi razvoju kulture na lokalnom nivou, za sistem zaštite kulturnog nasleđa, 1,2 milijarde dinara koje podrazumevaju obnovu i zaštitu Manastira Hilandar, održavanje dvorskog kompleksa na Dedinju, obnovu kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanje razvoja Sremskih Karlovaca.
Ministar je naveo da je budžetom predviđena podrška velikom broju aktivnosti koje možda nisu toliko vidljive, a to su stari zanati, otkup publikacija iz biblioteki, digitalizacija kulturnog nasleđa, realizacija trogodišnjeg kapitalnog projekta, konzervacija, restauracija i prezentacija arheološkog nalazišta Carični grad u opštini Lebane i druge.