On je rekao da će minimalna plata biti 40.020, što je povećanje od 14,3 odsto, dodavši da će povećanje minimalca dovesti do godišnjeg povećanja troškova poslovanja za 350 miliona evra i da će zbog toga država rasteretiti poslodavce time što će neoporeziv deo plate biti 21.712 dinara.
“Na taj način anuliraćemo trošak koji donosi minimalna zarada, kako bismo smanjili mogućnost otpuštanja zbog rasta minimalnih zarada”, kazao je Mali.
Sindikati traže minimalac od 43.000 dinara do kraja godine
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) Nezavisnost traže da se minimalna cena rada do kraja godine poveća na 43.000 dinara.
Oni su to zatražili danas na javnoj sednici koju su održali ispred Palate Srbija, a odakle su zahtev uputili Socijalno-ekonomskom savetu, koji je zasedao od 9 do 11 časova.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS objasnio je da povećanje minimalca zahtevaju oba sindikata, a takođe traže da se od naredne godine o minimalnoj ceni rada razgovara dva puta godišnje.
“Mi smatramo da minimalna zarada mora da bude veća od 40.000 dinara, jer su cene osnovnih životnih proizvoda otišle drastično gore i da ono što se nudi kao minimalna zarada na pokriva ni polovinu minimalne potrošačke korpe od 35.000 dinara”, rekao je Mihajlović obraćajući se okupljenima dok je stajao ispred dva stola puna različitih namirnica.
Precizirao je da je 21.000 dinara iz minimalne potrošačke korpe namenjena prehrambenim proizvodima, a ostatak za druge životne potrebe.
“Minimalna potrošačka korpa u septembru vredi 51.000 dinara, a očekujemo da će do kraja godine iznositi 56.000 dinara, a tek u tom trenutku će doći minimalna zarada od 40.000 dinara. Zamislite šta će biti u junu sledeće godine sa 40.000 dinara i sa cenama u Srbiji, šta će tada tročlana porodica moći da kupi”, upozorio je Mihajlović.
Dodao je da sindikati smatraju da do kraja godine minimalac treba da iznosi 43.000 dinara, a da se u decembru pregovara o njegovoj visini za 2023, te da se ubuduće određuje dva puta godišnje.
On je rekao i da je povećanje plata od 12 procenata koje je obećano deplasirano, jer je to inflacija koja je sada oko 15 procenata već “pojela”.
Potpredsednik UGS Nezavisnost Dejan Titović rekao je da vlada nije čak ni odgovorila na predlog sindikata o utvrđivanju visine minimalca dva puta godišnje.
On smatra da je država maksimalno izašla u susret poslodavcima time što je povećala neoporezivi deo zarade.
Potpredsednik SSSS Dušan Vuković rekao je da je u sadašnjoj potrošačkoj korpi najviše hleba, ulja i masti.
“Navikavaju nas u 21. veku da se vratimo masti, hlebu i alevoj paprici”, rekao je Vuković.
Istakao je da, prema računici sindikata, za poslednjih 10 godina zaposleni imaju primanja koja su za 1.400 evra niža od onih koja bi im bila potrebna da kupe minimalnu potrošačku korpu.
Sindikalci su izneli podatke po kojima je potrošačka korpa u junu prošle godine bila nešto preko 39.334 dinara, u junu ove godine više od 44.346 dinara, a u septembru je stigla do 50.197 dinara.
Najavili su da će u slučaju da njihovi zahtevi ne budu usvojeni pozvati svoje članstvo na generalni štrajk i proteste.
Kredit od UAE za refinansiranje kredita, ne podiže dug
Kredit iz Ujedinjenih Arapskih Emirata biće iskorišćen za refinansiranje duga koji dospeva u januaru, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali i istakao da država tako ni malo ne povećavamo javni dug, već vraća stare dugove.
On je, obraćajući se posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta, zapitao ko može danas u svetu da dođe do kredita sa tri odsto kamate.
Naveo je da je javni dug Srbije trenutno 30,5 milijardi evra, Nemački skoro 80 puta veći, a dug SAD – 19,2 triliona dolara, te da nije reč o preduzaduženima, jer države nose taj dug.
On je ocenio da apsolutno ništa ne može da se zaključi iz apsolutnih cifara duga.
Ukazao je da značajan parametar udela javnog duga u BDP, a u Srbiji je to 54,7 odsto, što je daleko ispod obaveza po Mastrihtu.
“Dakle daleko ispod 60 odsto što je standard Evropske unije”, rekao je on.
Mali je naveo podatke Evrostata o nizu evropskih država gde je udeo javnog duga u BDP-u drastično veći.
Ocenio je da Srbija dobro stoji u odnosu na ove mnogo razvijenije zemlje, te istakao da su one prezadužene a ne Srbija.
Opoziciji je posle nedavnog potpisivanja kredita od milijardu dolara sa tr odsto kamate od UAE upozorila da Srbija ima preveliki javni dug od 33 milijarde, a Mali je im je poručio da ne pričaju gluposti.
“Uporedite neke indikatore koji imaju smisla, neke indikatore koje ceo svet koristi”, naveo je on.