“Srbija je na evropskom putu i na ubrzanom putu privrednog rasta. U prvoj polovini godine naša zemlja je druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Imamo rekordno visok priliv direktnih stranih investicija, rekordno visoku zaposlenost i sve to uprkos krizi”, rekao je Mali, navodi se u saopštenju resornog ministarstva.
Ministar je naglasio da je Srbija traži nove izvore rasta, a jedan od načina je projekat “Skok u budućnost – Srbija 2027” koji predviđa 323 projekta iz oblasti infrastrukture u Srbiji.
“U 2023. godini realni rast BDP-a iznosio je 3,8 odsto, a očekujemo rast od oko 3,8 odsto u 2024. godini, uz ubrzanje na 4-5 odsto u 2025. godini i dalje, u skladu sa investicionim ciklusom vezanim za projekat ‘Skok u budućnost – Srbija 2027’ i izložbu EXPO 2027, čiji smo domaćini i za koju očekujemo više od tri miliona posetilaca uz prihode od preko milijardu evra. To je naša najveća šansa da se predstavimo svetu i iskoristimo period pred nama za dalje unapređenje zemlje”, rekao je Mali.
Ministar je istakao da je prioritet Vlade Srbije podizanje životnog standarda građana kroz rast njihovih primanja i kroz nastavak velikog investicionog talasa.
“Naš rast je zasnovan na tri stvari – to su domaća tražnja, kapitalne investicije i rast izvoza. Najpre, rastu nam plate i penzije, raste nam minimalna zarada. Kad pogledate, od 2020. godine do danas, u realnom iznosu preko nivoa inflacije 35, 40 odsto su nam u proseku rasle i plate i penzije. S druge strane, imamo ogromne investicije – 7,9 odsto našeg BDP-a su kapitalne investicije, grade se autoputevi, brze saobraćajnice, brze pruge, nove bolnice, škole, ulažemo u energetiku, digitalizaciju, zdravstvo, sve ono što menja kvalitet života građana Srbije i čini našu privredu atraktivnijom za veliki broj investitora koji kod nas otvaraju nove fabrike i zapošljavaju ljude”, istakao je Mali.
Rekordan priliv direktnih stranih investicija i fabrike, kako je rekao, sada pokazuju svoje rezultate.
“Sa ugovorima o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa Kinom i Egiptom, mi smo sada u jedinstvenoj poziciji, možemo da odlučujemo o svojoj sudbini jer naša ekonomska politika daje rezultate, tako da sam protiv bilo kakvih protekcionističkih mera o kojima govore u Evropi i Americi, jer to zatvara ekonomiju. Nisam siguran ni da postoji jedinstven stav na nivou Evropske unije oko jedinstvene ekonomske politike u kom smeru treba ići”, istakao je ministar.
Prema njegovim rečima, stvari su se u poslednjih dvadeset, trideset godina promenile, a udeo SAD-a i EU opada, dok raste udeo nekih azijskih zemalja.
“To je trend koji se dešava i mi moramo tome da se prilagodimo. Zbog toga se Srbija otvara i azijskom i evropskom i afričkom tržištu, želimo da budemo prisutni svuda, da iskoristimo svaku moguću šansu za rast i razvoj, jer to za naše građane znači nova radna mesta, veće plate i penzije i nova ulaganja”, naglasio je Mali.
Zamenik ministra finansija Ukrajine Aleksandar Kava istakao je da njegova zemlja ima cilj da postane članica Evropske unije, zbog čega predano radi na tome da usvoji zakone koji su u skladu sa EU regulativom.
Navodi da je Ukrajina u prvoj godini sukoba imala pad privrede, ali da se to promenilo od druge godine, te da očekuje ove godine rast od 3,5 odsto, a naredne godine rast od tri odsto.
“Mi uveliko obnavljamo zemlju. Sarađujemo sa evropskim partnerima, obnavljamo sve što je uništeno. Polovina našeg državnog budžeta ide na vojsku, zbog situacije u kojoj se nalazimo, ali trudimo se da nađemo nove izvore rasta”, istakao je Kava.
Guverner banke Slovačke Peter Kažimir ističe da su sada svuda u svetu neizvesna i izazovna vremena, ali da Slovačkoj pomaže jaka automobilska industrija, budući da su, kako ističe, za rast njihove privrede najzaslužnije investicije iz te oblasti.
“Moramo stalno ići u korak sa vremenom, pitanje obrazovanja je ključno, inovacija takođe. Javne institucije moraju da prihvate inovacije i da se stalno rade na sebi, jer jedino tako možemo ići napred”, kaže Kažimir.
Prvi potpredsednik Vlade se tokom boravka na samitu sastao i sa ministrom obrazovanja, istraživanja i razvoja Slovačke Tomašom Drukerom, kao i sa nekadašnjim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom.