Mali: “Ne čujem opozicione kritičare da reaguju na ovu izjavu”

On je, najpre, istakao reči profesora Ekonomskog fakulteta Dejana Šoškića.

“Srbija ne izgleda kao zemlja koja je finansijski ugrožena i koja je pred krizom javnog duga”.

Ovo zvuči kao nešto što bih rekao, ali, ovo su reči profesora Ekonomskog fakulteta Dejana Šoškića, izgovorene u jednoj emisiji.

Zatim je nastavio:

Ne čujem opozicione kritičare da reaguju na ovu izjavu, kao što reaguju na naše reči? Ne. Jer njihove reakcije su isključivo političke, personalno usmerene ka državnim funkcionerima, stručno neutemeljene i to je jedna od “najslađih” potvrda našim građanima da radimo pravu stvar za njih.

Prvi put Srbija prolazi kroz neku krizu bez tragičnih ekonomskih epiloga i to je politički nepobediva činjenica, ujedno, najbolnija tačka kritičara.

Za poštovanje je iskrenost profesora Šoškića, ali moramo biti u tome do kraja dosledni, pa napraviti paralelu sa prethodnom krizom 2008. godine i podsetiti da današnje kritike na račun srpskog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom dolaze baš pošto je isti taj aranžman, odnosno garancije koje nam on donosi, privukao kupce evroobveznica jer im garantuje da ćemo i ostati stabilni. U vreme prošle vlasti, kada je on i aktivno učestvovao u njoj, kamate koje je Srbija dobijala su bile znatno više, uz mnogo bolje stanje ekonomije u svetu, a MMF su oterali iz zemlje. Takođe, građani, a ni privreda, nisu imali nikakvu pomoć dok je inflacija divljala, a kurs je bio nestabilan. Tada Srbija jeste bila zaostala.

Danas, država je stub stabilnosti ekonomskih tokova ali i održavanja životnog standarda građana koje kriza uvek najteže pogodi. U trećoj godini jedne od najvećih kriza započete pandemijom i kompletnim zamrzavanjem svetske ekonomije, nastavljene sukobom u Ukrajini, potom energetskom krizom, Srbija beleži rezultat koji staje u najvažniju sintagmu – finansijska stabilnost.

Potvrda ovoga stigla nam je odmah na početku godine kada smo izlaskom na međunarodno tržište kapitala prikupili 1,75 milijardi dolara od stranih profesionalnih investitora po kamati koju će vrlo brzo već ove godine priželjkivati mnogo veće ekonomije.

Jer, ulazimo u godinu kada opadaju ekonomske aktivnosti, rastu kamatne stope, odnosno novac postaje sve skuplji i u kojoj će se umnogome izmeniti makroekonomska slika sveta. Svako upućen u sistem funkcionisanja javnih finansija zna da je zaduživanje i razduživanje, konstantno, normalan ekonomski krug u kom funkcioniše svaka ekonomija.

A Srbija će već krajem januara otplatom dospelog kredita od 100 milijardi dinara svoj javni dug spustiti na 50,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Na drugom kraju Evrope za to vreme, zemlje Evropske unije su probile kriterijum dogovoren u Mastrihtu od 60 odsto BDP-a, te njihova zaduženost prosečno iznosi 94 odsto BDP-a.

Da zaključim, svakako da su uvek najvažnije reakcije građana, mnogo važnije od izjava političkih protivnika, a oni znaju da cene činjenicu da u Srbiji nezaposlenost nikada nije bila niža, 8,9 odsto, činjenicu da će sledećeg meseca naši penzioneri primiti 20,1 odsto uvećanu penziju, kumulativno, računajući dva poslednja uzastopna povećanja, činjenicu da već stižu uvećane i plate u javnom sektoru od 12,5 odsto, da u godini kada se svi plaše uzdržavanja investitora od plasiranja kapitala, Srbija beleži rekord u prilivu stranih direktnih investicija od 4,4 milijardi evra, činjenicu da smo stabilni, jaki, izdržljivi i da ćemo tako pregurati i ovu krizu.

A posle? Pa posle nje će naši građani na svim narednim izborima reći šta misle o tome.
To je, ukratko, demokratija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.