Istakao je da Srbija od 2018. i 2019. godine, od kada je završena fiskalna konsolidacija, vodi razvojnu politiku koja je usmerena na rast primanja građana i ulaganje u puteve, brze saobraćajnice, škole, bolnice i da se od razvojnog koncepta neće odustati ni 2025. godine.
Dodao je da su ovogodišnjim predlogom navedeni konkretni projekti koji će se realizovati.
“Sada smo prvi put zarad veće transparentnosti, u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, prikazali najveće projekte koji će biti finansirani iz budžeta sledeće godine. To je nastavak ili realizacija programa Srbija 2020-2027 koji smo definisali pre par godina i u okviru koga se radi devet auto-puteva, brze saobraćajnice, brze pruge, Ekspo, Klinički centar Vojvodine”, rekao je Mali za novi Jutarnji program RTS-a.
Istakao je da će za kapitalne investicije i sledeće godine biti usmereno 7,4 odsto BDP-a.
Naveo je i da je stopa rasta u prva tri kvartala ove godine u Evropskoj uniji (EU) iznosila 0,8 odsto dok je u Srbiji zabeležena stopa rasta od 3,9 odsto.
Odgovarajući na pitanje da li ovo može da bude problem za Srbiju, rekao je da u dugom roku može, i da se nadamo da će EU da pronađe način da se izbori sa problemima sa kojima se trenutno suočava.
“Ovde posebno mislim na Nemačku, koja je uvek bila lokomotiva razvoja. Nemam prava da se mešam u njihovu ekonomsku politiku. Oni su mnogo veći i razvijeniji od nas, ali ono što vidite kod njih je pad domaće tražnje prevashodno, dok kod nas, kada pogledate strukturu našeg rasta, ne samo da nam rastu sve privredne grane, nego raste i domaće tražnja, ljudi u realnom iznosu imaju više novca, veće su nam plate, penzije, minimalne zarade”, rekao je on.
Dodao je da raste i izvoz i da su strane direktne investicije veće nego ikada, pa su lane iznosile 4,5 milijardi evra a ove godine će biti i veće.
“U ovom trenutku imamo najmanju stopu nezaposlenosti. Ona je pre samo 12 godina bila čak 26 odsto i svaki četvrti u Srbiji bio je bez posla. Sada je ta stopa 8,2 odsto”, rekao je Mali.
Istakao je da su svi makroekonomski pokazatelji Srbije dobri, da je udeo javnog duga u BDP-u 46,5 odsto, dok je prosek evrozone 88,1 odsto a svetski prosek 93 odsto.
“Veoma nam je važno i da imamo rast životnog standarda građana. Od 1. decembra penzije se po švajcarskoj formuli povećavaju za 10,9 odsto. Prosečna penzija u Srbiji u ovom trenutku iznosi oko 390 evra a sa povećanjem će biti 436 evra. Povećaćemo plate u javnom sektoru i to za 8,0 odsto za sve zaposlene i 11,0 odsto za zaposlene u prosveti a minimalna zarada biće veća za 13,7 odsto”, naveo je Mali.
Dodao je da je prosečna plata u avgustu bila 825 evra a da bi u decembru trebalo da bude bude 900 evra, a 2027. godine 1.400 evra.
Prema njegovim rečima rast primanja će sledeće godine biti veći od inflacije budući da je projektovana inflacija za sledeću godinu tri do 3,5 odsto.
“Ta razlika pokazuje realan porast kupovne moći i životnog standarda građana Srbije. To je politika koju sprovodimo godinama unazad, koja na kraju krajeva i kroz visoke stope rasta našeg BDP-a pokazuje dobre rezultate”, rekao je Mali.
Kada je reč o informacijama iz Fiskalnog saveta Srbije prema kojima će Nacionalni stadion koštati više nego što je prvobitno rečeno, Mali je rekao da to nije tačno jer, kako je rekao, cifre nisu dobro sabrane.
“Stadion će koštati 464 miliona evra plus PDV, a oni su dodali i linijsku infrastrukturu a to je cela infrastruktura vezana za Expo i ceo prostor od 250 hektara i došli su do veće cifre. Juče smo sve oko cene razjasnili sa Fiskalnim savetom,” rekao je on.