Prijava traje do 15. decembra, preko Uprave za trezor, a isplata će početi 16. decembra i verujem da ćemo isplatu završiti do 19. decembra, rekao je on gostujući na TV Prva.
Podsetio je da pravo na ovu pomoć imaju mladi između 16 i 29 godina i da je neophodno da se prijave svi, bez obzira da li su već primali državnu pomoć.
Prema njegovim rečima, za ovu pomoć je iz budžeta izdvojeno šest milijardi dinara.
Ima dovoljno novca za isplatu subvencija majkama za stan
Novca za isplatu subvencija do 20.000 evra majkama za kupovinu stana ima dovoljno, izjavio je Mali i dodao da one samo treba da podnesu neophodnu dokumentaciju koja je propisana.
Čuo sam razne komentare oko toga šta je problem majkama da ostvare ovo pravo. Najveći broj problema koji su postojali u realizaciji uredbe je rešen i raščišćen i samo je neophodno pažljivo pročitati ta rešenja, rekao je Mali gostujući na TV Prva.
On je naveo da majke u tome mogu da računaju na pomoć lokalnih samouprava i Ministarstva za brigu i porodici i demografiju, a što se Ministarstva finansija tiče, kako je rekao, para za ovu namenu ima dovoljno.
Stanje srpskih finansija stabilno, na računu 300 milijardi dinara
Ministar finansija ocenio je da je stanje srpskih finansija stabilno i da na državnom računu trenutno ima 300 milijardi dinara, a takav rezultat i likvidnost države je, prema njegovim rečima, rezultat ušteda i reformi koje su rađene prethodnih godina.
Kao dobre pokazatelje stanja naveo je učešće javnog duga u bruto-društvenom proizvodu koje kod nas iznosi 54 procenta, dok je prosek u Evropskoj uniji 94,5 odsto.
Prema poslednjim podacima, ove godine ćemo imati rekordan iznos direktnih stranih investicija od možda i preko četiri milijarde evra. Nezaposlenost nam je na rekordno niskom nivou i u trećem kvartalu je iznosila 8,9 odsto, rekao je Mali gostujući na TV Prva.
Dodao je da će prosečna decembarska plata iznositi oko 717 evra, a da se očekuje da ona za godinu dana dostigne sumu od 820 evra.
Od sledeće godine idemo sa povećanjem penzija za novih 12,1 odsto, minimalne zarade za 14,3 procenta, plata u javnom sektoru za 12,5 odsto, a u vojsci za rekordnih 25 procenata. Idemo i sa rastećenjem privrede, jer će neoporezivi deo dohotka biti povećan sa 19.300 na 21.712 dinara mesečno, a stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje će se smanjiti na teret psolodavca sa 25 na 24 odsto, naveo je ministar Mali.
Upitan da li i naša država razmišlja slično kao Španija, koja kroz dogovor sa bankama preduzima mere za pomoć građanima pogođenim otplatom hipotekarnih kredita, Mali je rekao da se o tome razgovaralo i sa guvernerom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković i da ima dosta inicijativa vezanih za rešenje ovog problema.
Tu treba biti pametan. Pitanje je koliko država može na sebe da preuzme tereta, a što se kamatnih stopa tiče one se povećavaju zbog čvršće monetarne politike širom sveta, rekao je on.
Dodao je da se kod nas kroz povećanje plata i penzija i otvaranje novih radnih mesta pokušava obezbediti takav standard koji će moći da pokrije i povećanje kamatnih stopa.
Budžet u ponedeljak u pred poslanicima u skupštini
Ministar finansija izjavio je da će se predlog budžeta za sledeću godinu u ponedeljak naći pred poslanicima u Skupštini Srbije, dodajući da je njime obezbeđen novac za standard građana, investicije i energetiku.
Poboljšanje životnog standarda građana, nastavak investicija i stabilna energetska situacija u kojoj će i građani i privreda imati dovoljno struje i gasa tri su glavna stuba budžeta za 2023. godinu, rekao je on gostujući na TV Prva.
Kada je reč o životnom standardu naveo je da su obezbeđena sredstva za povećanje penzija, plata u javnom sektoru, minimalne zarade.
Prema njegovim rečima, drugi stub su investicije, za koje je izdvojeno oko sedam odsto bruto društvenog proizvoda i tu se, kako je rekao, neće odustati ni od jednog započetog ni planiranog posla, ni kada je reč o putevima, ni komunalnoj infrastrukturi, bolnicama i slično.
Treći stub je energetika. Mi ćemo sledeće godine imati deficit od 3,3 odsto, od čega se 1,9 odsto odnosi na budžet, a ostalih 1,4 odsto je vezano za energetiku. Trudimo se i trudićemo se da obezbedimo dovoljno gasa i struje, rekao je Mali.
Kada je reč o energetici, dodao je da se u saradnji sa stručnjacima iz Nemačke radi na definisanju strategije za razvoj energetskog sektora do 2050. godine i da će u narednih više od 20 godina, biti potrebno godišnje ulagati po oko milijardu i po evra kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje energentima.