понедељак, 11.11.2024, 09:30 -> 12:30
Извор: РТС
Србија је у Великом рату изгубила трећену становништва, а историчар Предраг Марковић објашњава да је губитак у Великом рату пропорционално највећи губитак у Европи и свету. Каже да се последњих година инсистира на жртви Србије, али да тај рат није био само жртва српског народа већ и велика победа.
Србија је током Првог светског рата изгубила трећину становништва, а према званичним подацима, реч је о 1.247.000 људи.
Историчар Предраг Марковић истакао је да Србија није пребројала жртве ниједног рата, али да јесте губитак у Великом рату пропорционално највећи губитак у Европи, и свету.
“Према новим истраживањима које су радили Владимир Кривашејев, Миле Бјелајац, Данило Шаренац и други научници, број је далеко мањи”, рекао је Марковић.
Објашњава да су научници-истраживачи број жртава рачунали по узорку.
“Кривашејев је бројао у најпогођенијим крајевима – Ваљеву, Крупњу, Лозници – па је потом помножио у односу на број становника”, истакао је Марковић метод нових истраживања.
Славити и жртву и победу
Историчар је, гостујући на РТС-у поводом Дана примирја, рекао да је демографски опоравак Србије трајао пет година, и то због високог наталитета. Али да се Србија квалитативно опорављала много дуже.
Марковић тврди да је последњих година превладао тон жртве када се говори о Великом рату.
“Инсистира се на жртви, а тај рат није био само жртва, био је и велика победа”, подсећа Марковић.
Истакао је да треба славити и жртву и победу, и рекао да Срби нису били народ који јадикује над својом историјом, рекавши да би се наши преци изненадили.
“Ниједна савезничка војска није пропорционало свом броју доносила такве победе као српска војска”, прича Марковић уз коментар да је наша војска задивила свет.
Историчар Предраг Марковић истакао је да је 15. септембра пао први фронт, када се у Србији обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
“Ми смо започели крај Првог светског рата том неверовато успешном офанзивом. Французи нису могли да стигну нашу војску. Снабдевање је каснило јер је наша војска летела у своју отаџбину, и даље преко границе на север и запад”, објашњава историчар.