субота, 15.06.2024, 08:20 -> 10:54
Извор: РТС
Резултати избора за Европски парламент потврдили су оно о чему се и пре гласања нагађало – странке деснице су ојачале. Због њиховог успеха француски председник расписао је ванредне изборе, а о новом гласању спекулише се и у Немачкој – западни медији не постављају питање да ли ће влада канцелара Олафа Шолца опстати, већ колико дуго?
Математика по Емануелу Макрону или Олафу Шолцу – ко је осигурао политичку будућност
Француски председник Емануел Макрон расписао је ванредне парламентарне изборе пошто је објављено да је странка деснице Национално окупљање, коју је основала Марин ле Пен, освојила највише гласова на изборима за Европски парламент.
Александар Митић са Института за међународну политику и привреду сматра да је Макронов потез с једне стране логичан с обзиром на дебакл који је доживео, али и храбар јер се очекује да ће он на парламентарним изборима изгубити.
“До сада је француски парламентарни систем омогућавао да се пре свега партије попут Националног окупљања Марин ле Пен ставе по страни, да не добију довољан број мандата који би могао да угрози владавину центристичких странака, без обзира на то да ли оне биле с леве или десне стране. Овог пута то неће бити случај. Јасно је да ће након избора доћи до неке врсте кохабитације, питање је да ли ће то бити са десном или левом страном. Знамо да се и левица окупила и да ће представљати изузетно важан фактор”, објашњава Митић.
Указује да је несвакидашње за Пету Републику и модеран француски политички систем, то што је први пут лидер републиканаца, односно десног центра, отворио врата за сарадњу са партијом породице Ле Пен.
Неки сматрају да је Макрон требало да буде стрпљив – да се ослони на предстојеће Европско фудбалско првенство у Немачкој и пре свега на Олимпијске игре у Паризу, који би на неколико месеци одвратили људе од политике. Он је, по свему судећи, рачунао на нешто друго.
“Није први пут да се у Француској дешава да се бирачи у последњи час мобилизују, а прилика је и да се ово схвати као некакво последње упозорење пред евентуално неке још драматичније промене. Мислим да он рачуна с тим фактором, да ће људе, који можда нису у довољној мери изашли на ове изборе, нису схватили њихов значај и можда не разумеју шта се дешава унутар самог француског друштва, то освестити и да ће просто сада добити прилику да исправе то на овим парламентарним изборима”, истиче координаторка Националног конвента о ЕУ Бојана Селаковић.
Како је десница привукла бираче
Координаторка Националног конвента о ЕУ сматра да је велики утицај на исход европских избора имало и то што је дошло до персоналних промена унутар Националног јединства.
“Појављује се једно ново лице, један нови млади лидер који се пре свега обраћао млађој популацији на примерене начине и успео до њих да пренесе ту врсту порука. То негде показује колико је заправо значајно и колико је приступ који иначе већина ових традиционалних центристички оријентисаних партија није имала на уму, дакле како доћи до бирача користећи нове форме комуникације, како уопште с њима разговарати када је у питању њихово укључивање”, навела је Селаковићева.
Све јачи притисак јавности у Немачкој да се одрже избори
Очи јавности сада су упрте и у Немачку. Седамдесет један одсто анкетираних грађана каже да је незадовољно радом владе, што је пораст за пет одсто у односу на крају априла, када је рађена иста таква врста истраживања.
Из кабинета Олафа Шолца уверавају да неће бити нових избора, међутим, чини се да је све јачи притисак да би они требало да се одрже, након дебакла семафор коалиције на изборима за Европски парламент.
“Шолц се брани одређеним уставним процедурама за расписивање избора и оно што је извесно је да сигурно рачуна да ће у наредних годину дана до наредних редовних избора моћи на неки начин да консолидује макар своју странку. Очигледно је да постоји и у Немачкој једно озбиљно јачање партије тврде деснице, пре свега говоримо о АфД-у који је остварио бољи резултат него што се предвиђало пре неколико недеља”, каже Митић.
Предстоје покрајински избори у Источној Немачкој, где ће АфД највероватније потврдити јако добре резултате и извршити додатан притисак и с тог спектра.
“Имамо ЦДУ/ЦСУ који притиска и који је сада остварио заиста један веома добар резултат, а с друге стране имамо притисак АфД-а на тврдој десници и имамо нову једну левичарску странку Саре Вагенкнехт, која је исто тако на једном другом, левом суверенистичком спектру исто тако остварила јако добар резултат. Тако да, за све три владајуће странке (семафор коалиције) предстоје јако тешка времена”, рекао је Митић.
Цело гостовање Александра Митића и Бојане Селаковић можете погледати у видеу на почетку текста.