Veća ponuda od tražnje, tako se na manje od mesec dana od početka nove grejne sezone može okarakterisati stanje na tržištu ogreva. Ogrevno drvo je tek nešto skuplje nego pre mesec dana i to mahom na području Beograda ali većina kupaca je ovu vrstu ogreva kupila još do leta, za ugalj ima sve manje zainteresovanih, a pelet ima istu cenu koja, međutim, u slučaju poskupljenja struje može biti viša i svih 40 evra po toni.
Foto: Shutterstock, Vladimir Lojanica, Vladimir Živojinović / RAS Srbija
Drva u Beogradu maksimalno 11.000 dinara
Kako pokazuju cenovnici na prestoničkim stovarištima, trenutno najviša cena ogrevnog drveta u Beogradu je 11.000 dinara za kubik i to sa prevozom do kupca. Najčešća cena, pak, iznosi 9.500, ali se u oglasima na internetu, kod samostalnih prodavaca, kubik iscepanog ogrevnog drveta može naći i za 9.000 dinara. Na stovarištima, pak, iscepano i na paleti složeno ogrevno drvo, zavisno od vrste i kvaliteta, prodaje se po ceni od 14.000 do 20.000 dinara za kubik.
Najviša cena ogrevnog drveta na području Vojvodine je do 8.500 dinara za kubik, dok je ova vrsta ogreva u unutrašnjosti Srbije još jeftinija – od 40 do 60 evra za kubik u ruralnim krajevima, te do 75 evra na području gradova i to najčešće sa uračunatim prevozom.
Foto: Rina / Rina
Kako kažu trgovci ogrevnim drvetom, ponuda je veća u odnosu na isti period prošle godine, a razlog je što su se poljoprivrednici, iz čijih šuma stiže i najviše drva na tržište, “morali okrenuti drvetu kao izvoru prihoda, s obzirom na to da ove sezone nije bilo zarade od voća, pre svega od maline”.
– Tražnja je, međutim, daleko manja nego lane. Prošli godinu su obeležile nestašice i skok cena, pa su mnogi građani još tokom proleća kupili ogrev, dok su drugima ostale prošlosezonske količine jer zima nije bila oštra, potrošnja je bila niža nego uobičajeno. Prodaja najvećih količina, praktično, obavljena je do polovine jula. Zbog toga, teško da će cena biti viša, sem ako ne dođe do drastičnog skoka goriva – pričaju trgovci ogrevnim drvetom u Podrinju.
Ako poskupi struja, poskupeće i pelet
I pelet se u Srbiji i dalje pazari po cenama daleko nižim nego prošlke godine, kada je u jednom trenutku zbog nestašice, a pre Vladine odlule o ograničenju cenu, tona ovog energenta koštala svih 400 evra. Sada mu je cena od nešto više od 31.000 do nešto preko 38.000 dinara za tonu, zavisno od proizvođača i toga da li je sirovina za pelet listopadno drvo ili četinar.
Foto: Milan Pilipović / Ringier
– Snabdevanje je za razliku od prošle godine stabilno i sa domaćim i uvoznim peletom, mahom iz Hrvatske i Crne Gore. Tražnja je na uobičajenom nivou za ovo doba godine ili čak nešto niža, jer kod solidnog broja kupaca je zbog prošle blage zime peleta ostalo na zalihama. Ipak je kupovinu bolje obaviti u ovom periodu, dok je cena na nivou kakva je bila i proletos, jer u slučaju poskupljenja električne enerhije, koja je značajan faktor u proizvodnji peleta, uopšte nije isključeno da će kad grejna sezona već počne cena peleta minimalno biti viša za 30 do 40 evra po toni – navode u veletrgovinama koje prodaju ovaj, ekološki najprihvatljiviji čvrsti energent.
Oni, naime, podsećaju da je Međunarodni monetarni fond u svom izveštaju za Srbiju nagovestio da se od 1. novembra očekuje poskupljenje struje za osam, a gasa za 10 odsto, a i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović je nedavno izjavila da je “neophodno da dođe do poskupljenja struje i to pre nove godine”.
Ugalj nema kupce
Konačno, kada je u pitanju ugalj, na domaćim stovarištima trenutno je najjeftiniji ugalj “stanari” kojeg ima već za 17.000 dinara za tonu, cena crnogorskog uglja “pljevlja” je od 18.800 do 19.500, a “banovići” se prodaju od 24.000 do 25.000 dinara za tonu. Najtraženijeg domaćeg uglja, sušene “kolubare”, neće biti u ponudi pre kraja oktobra, s obzirom na to da do tada traje snabdevanje radnika Rudarskog basena “Kolubara” tim ogrevom.
Na stovarištima koja prodaju ugalj ukazuju da je tražnja izuzetno mala, da je veliki broj dojučerašnjih kupaca prešao na neki drugi energent, čemu je itekako kumovala činjenica da su mnoga stovarišta lane bila potpuno prazna i da su pojedinim kupcima čak morali da vrate novac za plaćeni, a neisporučeni ugalj, “jer domaćeg nije ni bilo, a uvežene količine iz BiH i Crne Gore su bile mininalne”.