Vlade bi trebalo da otvore novi front u međunarodnom suzbijanju utaje poreza s globalnim minimalnim porezom na milijardere.
Izvor: Investitor
Ilustracija: Shutterstock/Julenochek
Tako bi se moglo prikupiti 250 milijardi dolara godišnje, saopštila je u ponedeljak Poreska opservatorija EU.
Ako se naplati, suma bi obuhvatila samo 2 odsto od gotovo 13 biliona dolara bogatstva u vlasništvu 2.700 milijardera širom sveta, saopštila je istraživačka grupa na Pariskoj školi ekonomije.
Trenutno, milijarderi efektivno plaćaju daleko manje ličnog poreza od drugih poreskih obveznika sa skromnijim sredstvima jer mogu da čuvaju bogatstvo u posebnim kompanijama koje ih štite od poreza na dohodak, navodi grupa u svom izveštaju o globalnoj utaji poreza za 2024.
„Po našem mišljenju, ovo je teško opravdati jer rizikuje da naruši održivost poreskih sistema i društvenu prihvatljivost oporezivanja“, rekao je novinarima direktor opservatorije Gabrijel Zakman, prenosi Investitor.
Lični porez milijardera u Sjedinjenim Državama procenjuje se na blizu 0,5 odsto, a u Francuskoj s inače visokim porezima na nulu, procenjuje Opservatorija.
Rastuća nejednakost u bogatstvu u nekim zemljama podstiče pozive da najbogatiji građani snose veći poreski teret jer se javne finansije bore sa starenjem stanovništva, ogromnim finansijskim potrebama za energetsku tranziciju i dugovima koji su nastali tokom pandemije kovida.
Budžet američkog predsednika Džoa Bajdena za 2024. uključivao je planove za minimalni porez od 25 odsto na 0,01 procenat najbogatijih, ali je taj predlog od tada sklonjen na stranu jer su zakonodavci u Vašingtonu zaokupljeni pretnjama zatvaranjem vlade i rokovima za finansiranje.
Iako bi koordiniran međunarodni pritisak na oporezivanje milijardera mogao da potraje godinama, Opservatorija je ukazala na uspeh koji su vlade imale u svemu osim ukidanja bankarske tajne i smanjenja mogućnosti multinacionalnih kompanija da prebace profit u zemlje s niskim porezima.
Pokretanje automatskog deljenja informacija o računu 2018. smanjilo je količinu bogatstva u ofšor poreskim rajevima za faktor tri, procenila je Opservatorija.
Sporazum iz 2021. između 140 zemalja ograničiće mogućnost multinacionalnih kompanija da smanje porez tako što će knjižiti profit u zemljama s niskim porezom postavljanjem globalnog donjeg praga od 15 odsto za korporativno oporezivanje od sledeće godine.
“Nešto što su mnogi ljudi mislili da bi bilo nemoguće, sada znamo da se može učiniti”, rekao je Zakman. “Logičan sledeći korak je primeniti tu logiku na milijardere, a ne samo na multinacionalne kompanije”, dodaje on.
U nedostatku širokog međunarodnog zalaganja za minimalni porez na milijardere, Zakman je rekao da bi “koalicija voljnih zemalja” mogla jednostrano da vodi projekat.
Iako su kraj bankarske tajne i minimalni porez na preduzeća uveliko stavili tačku na višedecenijsko nadmetanje između zemalja oko poreskih stopa, ostaju brojne mogućnosti za smanjenje poreskih računa, navodi se u izveštaju.
Na primer, bogati sve više čuvaju bogatstvo u nekretninama umesto na ofšor računima, dok kompanije mogu da iskoriste rupe u zakonu u minimalnom porezu na dobit preduzeća od 15 odsto.
U međuvremenu, vlade se sve više takmiče za investicije putem subvencija, a ne samo na niskim poreskim stopama, navodi Opservatorija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.