Rezerve litijuma koje Srbija ima u dolini Jadra ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović opisuje kao “naš dar od boga“.
Izvor: RTS/Anica Telesković
Ilustracija: Shutterstock/RHJPhtotoandilustration
U razgovoru za RTS odgovarala je na pitanja da li rudarenje tog mineralnog resursa uzima neke naše druge darove: šume, poljoprivredno zemljište, vodu, vazduh? Šta je sa stopiranim projektom Jadar, kao i kakve nas još promene čekaju kada je o energetici reč. Prenosimo najzanimljivije delove tog intervjua.
“Imamo priliku, bogati smo, ležimo na milijardama, bukvalno od raznih strateških mineralnih sirovina i želimo da ih koristimo na najefikasniji mogući način u interesu, pre svega, naše industrije, proizvodnje, razvoja privrede. Da li neko ne želi da u zapadnoj Srbiji ljudi imaju mogućnost da zarađuju hiljadu, hiljadu i po evra? Kome to ide u prilog?”, pita ministarka Đedović Handanović.
Pre tačno dve godine, u januaru 2022. Vlada je stopirala projekat Jadar. Znate li da vas zovu ministarka za litijum? Je li to zato što vi hoćete da taj projekat odblokirate?
Prošlo je malo više od dve godine, ali dobila sam taj epitet možda drugi dan nakon postavljenja, što mislim da nije u skladu sa realnošću. Ono što jeste u skladu sa mojim poslom je da sagledam sve rizike koje određeni projekat nosi, sve dobre strane i da onda donosimo odgovorne odluke koje su pre svega u interesu građana, države i privrede. To jeste moj posao, a ja nisam ničiji ministar osim građana Republike Srbije.
Vi ste odmah po postavljenju rekli kako je to strateška sirovina, govorite o ekonomskim prednostima, ali ono što se vrlo često spominje su ekološke prepreke, odnosno neki ekološki standardi. Vrlo često ste isticali kako rudarenje, koje postoji od 15. veka, nosi neke ekološke rizike. Da li je ovoga puta ipak nešto ozbiljnija priča?
Pre svega isticala sam puno puta da mi jesmo zemlja koja je bogata mineralnim sirovinama, rudama, to se odnosi na litijum, borat, kobalt, nikl, zlato, srebro, ugalj, koji je takođe strateška sirovina. Mi treba te sirovine da eksplatišemo na najodrživiji mogući način. Jer to nam donosi, pre svega ekonomske koristi, i to povećava naš bruto domaći proizvod. To povećava naše plate, to na kraju krajeva povećava i penzije naših građana, jer naravno možemo da punimo budžet.
I to je tako i za energetski sektor, koji moramo da razvijemo, koji moramo da unapređujemo. Znači da moramo jednostavno da imamo u vidu koje su to prednosti i kako da se nosimo sa rizicima koje ti rudarski projekti nose sa sobom. A svaki rudarski projekat te rizike nosi, to je tačno, ali mi imamo izbora. Pre svega u davanju dozvola kada je rudarstvo u pitanju, mi sagledavamo i studije izvodljivosti i eksploatacije, sagledavamo glavne rudarske projekte.
Je li moguće zeleno rudarenje kada je o litijumu reč?
Jeste, mislim da je moguće da se, pre svega, tehnologija unapređuje. Ono što jeste zasigurno je da Srbija ima mogućnost da bude među tri zemlje u svetu koja proizvodi kritičnu sirovinu za razvoj električnih automobila. Svi želimo zelenu tranziciju, svi želimo energetsku tranziciju, ceo svet se obavezao na zadnjem KOP-u u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, da povećava udeo obnovljivih izvora energije do 2030. godine, sa određenim ciljevima koji su već procenjeni kao skoro nerealni.
I vi ste se na to obavezali u Nacionalnom energetskom i kliničkom planu.
Jesmo, mi se obavezujemo sa svim onim što je u procesu naše integracije naš cilj, kao i cilj EU, koji je pre svega dobar za nas. Bez kritičnih mineralnih sirovina ne može ceo svet da dođe do tih ciljeva. Jer vam kritične sirovine trebaju i za vetrogeneratore i za solarne panele i za električne automobile. I svi oni ciljevi koji su postavljeni nemogući su u celom svetu ukoliko se zaista ne podigne nivo eksploatacije i korišćenja mineralnih sirovina.
Mi imamo priliku, bogati smo, ležimo na milijardama, bukvalno, od raznih strateških mineralnih sirovina i želimo da ih koristimo na najefikasniji mogući način u interesu, pre svega, naše industrije, naše proizvodnje, našeg razvoja privrede. Da li neko ne želi da u zapadnoj Srbiji ljudi imaju mogućnost da zarađuju hiljadu, hiljadu i po evra? Kome to ide u prilog? A da kažem da smo pokrenuli strategiju razvoja mineralnih sirovina, koja ne postoji zadnjih 15 godina, nažalost. Završen je javni poziv, ugovaranje je u toku, dobićemo je ove godine.
Pokrenuli smo izmenu Zakona o rudarstvu da bi što više zaštitili interese, pre svega, naše zemlje, naših građana. Ti zakoni su se menjali u zadnjih 20 godina na jedan ili na drugi način. Nekad su nas štitili više, nekad manje, ali zasigurno smo identifikovali gde možemo da ga unapredimo i on će biti realizovan.
Kada je reč o toj trampi: bolji život za neke ekološke standarde, znamo li šta dobijemo sa druge strane? Govori se o nekom kvantnom skoku u nebo ali na onom stručnom skupu u SANU bila je i ocena kako je naša rudna renta niska, kako će pri ovolikoj rudnoj renti prihodi u budžet biti mali?
Ja sam nekoliko puta odgovarala na to. Naša rudna renta je u skladu sa međunarodnim standardima. Da li ima prostora da još bolje strukturiramo…
Hoću da vas pitam hoće li taj profit i te milijarde otići kompaniji?
Apsolutno neće. Zato smo pokrenuli izmenu Zakona o rudarstvu, da bi što više zaštitili interes Republike Srbije, da bi mogli da dajemo i pod određenim koncesionima modelima, da ograničimo period eksplotacije, da tražimo veće učešće, strateško učešće države, da vidimo kako se dele troškovi, kako se dele prihodi. Znači, da jednostavno u bolju poziciju stavimo državu.
Mi to već radimo, zato što svako svakako mora da pregovara sa državom da bi uopšte i dobio bilo kakvu dozvolu. Tako da mi možemo da implementiramo već sada određene naše strateške ciljeve u tom domenu ali želimo da ih poboljšamo i da oni budu održiviji i zato ćemo ove godine i u narednom sazivu Skupštine, to će sigurno biti zadatak za narednu vladu, da se upravo pozabavi time ali prepoznali smo gde su moguća poboljšanja.
Kao strateški cilj, vi recimo za 2030. navodite da u Srbiji bude 40.000 električnih automobila. Ispravite me ako grešim, ali u verziji koja je na vašem sajtu sa datumom 13. jun 2023. godine u dokumentu Nacionalni energetski i klimatski plan, navodi se da je plan da Srbija do 2030. eksploatiše 600.000 tona litijuma.
To su verzije od pre nekoliko godina, mi smo to promenili.
To je verzija od juna prošle godine?
Da, ali koja je datira od ranije. Mi smo počeli da radimo na Nacionalnom klimatskom planu pre dve godine, još 2021. godine. Tako da smo svakako te verzije apdejtovali i došli do toga da mi još uvek takvu odluku nemamo. Vlada takvu odluku nije donela. Ali da, želimo da razvojamo sektor električnih vozila u našoj zemlji, jer naravno to utiče na smanjenje aerozagađenja, pa naravno da to želimo i da nam je to cilj.
Da imamo više obnovljivih izvora energije na našoj mreži, jeste to nam je cilj. Da možemo da doprinesemo na osnovu overenih rezervi koje sada imamo, da doprinesemo do 20 odsto potrebnih količina EU litijum karbonata. Mi to imamo, znamo da imamo mogućnost. Ali znate koliko je 20 odsto na nivou Evropske unije, Norveške i Velike Britanije. To je ogromno. Da li mi treba da se odreknemo svega i da sednemo da meditiramo?
Sednemo sad, meditiramo i kažemo želimo veće plate, veće penzije, veći životni standard, a u međuvremenu samo meditiramo. Kada bi mogli da imamo veće plate, a da manje radimo to bi možda bilo najbolje. Ali to nažalost nije moguće.
Sigurno znate da se u naučnim krugovima govori i o tom paradoksu litijuma, kada je o zelenoj energiji reč. Jer s jedne strane dok su električni automobili zeleni, s druge strane oslobađa se više ugljen-dioksida kada se rudari litijum.
Ne možete da se razvijate, a da ne utičete na životnu sredinu. Samo je pitanje kako ćete da je zaštitite na adekvatan način da ti uticaji budu što manji. Vi ne možete da proizvodite ništa u električnoj energiji, ni iz vetra, ni iz solara, ni iz hidroelektrana, ni iz termoelektrana, a da nemate neke uticaje.
Industrijski razvoj je nemoguć bez uticaja. Ali to je tako bilo i pre 100 godina i 150 i 200, kada smo parnu mašinu izmislili. Ili sad kada smo veštačku intelijenciju izmislili. Pa i ona će imati negativne posledice. Pa ljudi će manje da misle, pa će biti potrebno manje radnika. To je jednostavno tako da progres, napredak,tehnološki, nosi sa sobom svoje posledice. Ali da li to znači da svi treba da sednemo i da meditiramo? Ja mislim da ne treba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.