Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре каже да се интензивно ради на томе да Западни Балкан буде јединствено тржиште и пре приступања. Нема сумње у опредељење Србије да постане чланица Уније и поздравља позицију коју је заузела у међународним форумима пружањем подршке територијалном интегритету Украјине. Министарка за евроинтеграције прецизира – наш циљ је, не само да отворимо кластер 3, већ и сва остала поглавља – што пре.
Србија може да испуни критеријуме евроинтеграција до 2027. године, оптимистична је министарка за европске интеграције Тања Мишчевић.
Корак ка циљу је План раста, а пре њега реформска агенда. Ту су и политички услови – кооперативност у дијалогу с Приштином и усклађеност спољне политике.
“Прва и основна ствар су наше унутрашње реформе, тај принцип заснован на заслугама је најважнијја ствар јер она корисна за мене као грађанку Србије”, каже ресорна министарка. Мишчевићева наводи да је и њој потребно независно правосуђе да би јој гарантовало правну сигурност.
Још је амбициознији план у Подгорици – да Црна Гора постане 28. чланица до 2028. године.
Главни преговарач Црне Горе са ЕУ Предраг Зеновић каже да је план реалан и остварив ако постоји досадашња динамика и врло јасна политичка воља.
“До краја године, Црна Гора би требало да затвори четири поглавља, што је више поглавља него у претходној деценији, оно што је кључно то је да ће бити потврда да је процес проширења и даље жив и да је то преспектива за Западни Балкан”, истиче Зеновић.
Последице рата у Украјини на проширење ЕУ
Рат на истоку Европе вратио је фокус Уније на проширење, што је за регион охрабрујуће. Ипак, све више се полемише да би нови такмаци са Истока могли да претекну Балкан.
“Постоје нови кандидати са Истока и ЕУ жели да им да прилику. Истовремено, Западни Балкан не сме бити заборављен. Потребне су нам мере и у правцу Истока и Западног Балкана”, поручује Емануеле Жиофре. Навео је да Унија мора да покаже да су земље региона партнери и да их жели унутар својих граница.
Главни преговарач Црне Горе са ЕУ Предраг Зеновић сматра да идеја “источног трија” не угрожава процес Западног Балкана.
“Мислим да то треба разумети као једна вид геополитичког контекста који убрзава процес и који је шанса и прозор могућности земаља ЗБ да капитализују реформе и да коначно спроведу процес”, рекао је Зеновић наводећи да се замор због превеликог чекања осећа међу земљама Западног Балкана.
Државе региона обесхрабрене
Иза региона је доста пређених степеница, а није се много одмакало, док се поверење истањило. Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику каже да је Северна Македонија заиста жртвовала чак и своје име.
“Направила је огромне искораке у покушају да се процес деблокира, а добила је нову блокаду”, каже Јоксимовићева.
Оцењује је да су такви примери обесхрабрили неке од држава региона.
“Рекла бих да је одговорност на обе стране, државе региона морају брже да се реформишу, а ЕУ мора да покаже да су земље региона добродошле”, објашњава саговорница из Центра за спољну политику.
Министарка Тања Мишчевић каже се никада не говори о години чланства Србије јер је, како каже: “Иза 2027. оно што је неопходно показати – track record“.
Каже да је у питању искуство о примени, потом састављање споразума које треба ратификовати, па да тако ни после 2027. године посао не престаје.
Пре две деценије десет земаља истовремено је постало део Уније. Иако се предвиђао тај сценарио, у мандату нове ЕК мање је вероватан, будући да ће се мерити учинак сваког кандидата појединачно.