На Међународни дан неге и подршке, покренута је национална кампања “Обустави рад”. То није позив на штрајк, већ да се скрене пажња на све кућне послове које обављају жене, а за који нису плаћене.
Луксуз да обуставе кућне послове жене на селу не могу да приуште ни на дан. Иако носе на својим плећима огроман терет и често раде до дубоко у ноћ, не иде им радни стаж и немају чак ни здравствено осигурање.
“Нити стока може да чека нити они који су болесни Лепо звучи обуставимо рад макар на један дан, ово је одличан слоган али још је већи слоган-учинимо данас нешто, макар данас да земенимо те жене ако не да их земенимо бар да им помогнемо, истиче Надежда Сатарић из НВО “Амити-снага пријатељства”.
Неплаћени рад, према проценама, вреди више од петине БДПа. Брига о домаћинству, кување, прање, пеглање, одгајање деце, брига о старима и болеснима чекају и запослене жене.
“Mорамо да се боримо за више вртића, домова за старе, дневних боравака за особе с инвалидитетом и различите друге врсте услуга које олакшавају неплаћени рад. Морамо да радимо са компанијама да омогућимо и женама и мушкарцима да ускладе свој пословни и приватни живот”, наводи директорка канцлерије UN Women у Србији Милана Рикановић.
Половину свог времена потроше на неплаћени рад
Матилде Мот, стална координаторка УН у Србији указује на то да жене троше два пута више времена него мушкарци на домаће послове и половину свог времена на неплаћен рад.
Србија је, у оквиру Закона о равноправности полова, донела и нови правилник о вредновању неплаћеног рада, али се његова примена одлаже јер закон чека оцену уставности.
“Најчешће се ради о женама које припадају тзв. ‘сендвич генерацији’, које у исто време брину и о млађим члановима, својој деци али и о старијим члановима домаћинства. Због тога не могу да постану економски активне и остваре право на здравствено осигурање”, каже министарка без портфеља за родну равноправност и спречавање насиља над женама Татјана Мацура.
Време је, поручује, да се превазиђе подела на мушке и женске послове јер нема ништа лоше ако сви учествују у кућним обавезама. То доприноси бољим односима у породици, односима родитеља и деце а индиректно и на смањење насиља-у породици и друштву.