Najniža cena radnog sata od 1. januara iznosiće 230 dinara, što je povećanje od 14,3 odsto, saopštio je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta ministar finansija Siniša Mali.
On je naveo da će povećanje minimalca uvećati i godišnje troškove poslovanja za 350 miliona evra, zbog čega će država rasteretiti poslodavce tako što će povećati neoporeziv deo zarade.
Posladavci su zadovoljni, te su njihovi predstavnici u Socijalno-ekonomskom savetu izrazili i zahvalnost Vladi na, kako su naveli “razumevanju prema privredi”. Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, međutim, ne odustaju od zahteva da se minimalna zarada uskladi sa minimalnom potrošačkom korpom.
Povećanje od 12 procenata inflacija je već “pojela”, minimalna potrošačka korpa u septembru premašila je 50 hiljada dinara, istakao je sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Zoran Mihajlović, te izneo zahteve sindikalaca:
Sindikalci su javno prezentovali i namirnice iz minimalne potrošačke korpu, koje će, kako kažu, mnogim radnicima ipak ostati nedostupne. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković:
Predstavnici najvećih sindikata i 18 udruženja građana potpisali su prethodnih dana Deklaraciju o plati za život, kojom su zahtevali da minimalna zarada uskladi sa realnim troškovima bar na nivou minimalne potrošačke korpe.
Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad upozorio je da se postojećom minimalnom zaradom u Srbiji zapravo reprodukuje siromaštvo.
Minimalna potrošačka korpa predviđa 128 dinara mesečno za obrazovanje, a komplet udžbenika košta između osam do 17 hiljada dinara, ukazala je Andrijana Kocić iz Alternativnog centra za devojke.
Predstavnici reprezentativnih sindikata ukazali su da je minimalna zarada u Srbiji najniža u regionu, te naveli da ona u Crnoj Gori iznosi 450 evra, u Hrvatskoj 627 evra, Sloveniji 1.074 evra, Češkoj 639 evra, Francuskoj 1.678 evra, a u Belgiji 1.800 evra. U Hrvatskoj je prima manje od 10 odsto radnika, a u Nemačkoj manje od pet odsto zaposlenih.
Prema podacima Fiskalnog saveta, čak 20 odsto zaposlenih u Srbiji, njih oko 440.000 radi za minimalac, dok je sa zaposlenima na crno taj broj i mnogo veći.