Štrbac je rekla Tanjugu da je ova godina pokazala da je u većem delu Evrope i sveta došlo do stagnacije i pada na tržištu nekretnina, ali je u Srbiji pokazala znake rasta i kada je reč o tržištu novca i broju ugovora.
“Postoji mali porast od skoro dva procenta što pokazuje da postoje faktori na tržištu koji ukazuju da se broj ugovora polako stišava. Svakako je ohrabrujuća činjenica da je četiri godine za redom zabeležen rast uprkos kovidu. Ono što će pokazati kakav će biti trend u 2023. videćemo uskoro u prvom kvartalnom izveštaju za 2023. koji ćemo izdati u aprilu”, rekla je Štrbac.
Najviše prometa zabeleženo je kada je reč o stambenim objektima, najviše se trgovano stanovima, kućama, građevinskim i poljoprivrednim zemljištem.
“Kada je reč o procentualnom rastu broja kupoprodajnog ugovora, najveći skok, dvocifren, imalo je tržište garažnog prostora, ostale nepokretnosti zabeležile su jednocifren rast, dok je građevinsko zemljište bilo u padu od šest odsto kada je reč o kupoprodajnom prostoru”, istakla je Štrbac.
Najskuplje prodat garažni prostor je iznosio 58.400 evra i to u Beogradu, dodala je ona i navela da je porast cena zabeležen u Beogradu u Novom Sadu, gde je udeo prodaja garaža i najveći.
Promet poljoprivrednog zemljišta je tradicionalno najviši u Vojvodini, gde posebno u okolini Novog Sada i Stare Pazove dostižu najviše cene, a najjeftinije cene su u Borskom, Topličkom okrugu i istočnoj Srbiji.
Najskuplji kvadrat tradicionalno je u Beogradu, ali visoke cene starogradnje beleže i Novi Sad, Niš, Šabac, Pančevo, Kragujevac i Čačak, dok su najniže u Prokuplju, Vranju, Leskovcu, Somboru, Boru i Kikindi.
Najskuplji kvadrat stana iznosi 10.400 evra je i to u Beogradu na vodi, rekla je ona i dodala da je prosečna stana u Prokuplju 465 evra u starogradnji, u Boru, Zaječaru, Kikindi 500-600 evra, kao i u Somboru, Vranju, Leskovcu, dok je novogradnja u tim mestima za 100 do 200 evra veća.
Beleži se pad broja kreditno plaćenih nepokretnosti za dva procenta, sa 13 na 11 odsto, dok je 26 odsto stanova plaćeno kreditima.
Kako navodi Štrbac, najviše prodatog poslovnog prostora bilo je u regionu zapadne Srbije i Šumadije, Novog Pazara, Novog Sada i Beograda.
Vikendice su posle korone doživele procvat i povećanje broja kupoprodajnih ugovora.
“Međutim, ova godina već je pokazala blagi pad i prodato je 1300 vikendica za celu godinu. Najviše vikendica prodato je u Inđiji, Beočinu, Grockoj, Sopotu, Novom Sadu, Irigu, Sremskim Karlovcima. Dakle, taj region oko Beograda, Novog Sada i Fruške Gore je najpopularniji region. Ono što je zanimljivo, došlo je do povećanja broja luksuznijih vikendica, kuća i vikendica”, istakla je Štrbac.
Kada je reč o broju kupoprodajnih ugovora, navodi Štrbac, najveći broj njih je iz regiona Vojvodine, gde preovlađuju ugovori za kupoprodaju građevinskog i poljoprivrednog zemljišta, zatim zapadne Srbije i Beograda, a najmanje je u istočnoj Srbiji.
Što se tiče predviđanja za ovu godinu, Štrbac ističe da, kada posmatramo prva dva meseca, januar je bio bolji u odnosu na isti mesec prethodne godine, a februar mnogo lošiji od februara prošle godine.
“Nezahvalno je davati prognoze, ali ako se nastave trendovi usporavanja moglo bi doći do pada. U Beogradu se ne očekuje pad cena i pored toga. Ako dođe do preokreta i novog talasa izbeglica iz Rusije tražnja će ostati na istom nivou, dok će ponuda pasti, a cene nastaviti da rastu”, zaključila je Štrbac.